Serbska pčela

68

Свегпо бреме супружства понели, Данцм перви нашега састанка, Нису за насЂ бмли прерадостпи} 6рЂ немасмо ни как'вогг. порода: Али ОтацЂ, кои насЂ сђ неба гледи, ЗСои ведри и кои облачи, Дарива насг. подђ с$де године, Дарива насЂ сђ велики дарови, Дарива насЂ сђ четмри порода, Та сђ чешмри прекрасна сокола, Себ' на славу, нама на ушЈху. СадЂ е Лгобо ! дошло оно време, ГдЈ5 с' познае родителбска ц^зна, Ево Лк)бо! мм смо дочекали, Сва четмри да намЂ садЂ сокола, Ве^Б наступе другу десетину, Десетину нЈжнм свои л±ша: Богђ наМЂ, Лшбо ! и законЂ налаже , Кралв, природа, дужноспњ родителвска, Да отЂ милм наши соколова , Богу рабе, Кралш служител^, Нам' подпору за. будућа. лЈзгаа , А миломе отечеству нашеМЂ , Боспмтамо наибол}; смнове. СвакогЂ Лгобо! по своши природи Отредити ммслимђ да и наиболћ: Боголго6ђ е отвећв мирногЂ духа, Благе нрави, сердца побожнога, Све еднако свето писмо чита, Писмо чита, а у церкву иде ј КадгодБ поис' у храму БожЈемЂ, Ил' мтренн, вечернл ил' служба , Све