Serbska pčela

31

Сербали, јошгпгј окодо 640 год. по ХрЈсшу, друга пакЂ доцше пре и посл± Немаи$ подђ ЈСиазеви, КралЉви, Цареви и Деспогаи Сербски, а тре^а наипосл$ ово подђ предводишелсШвомђ АрсешаЧарноевича Патр1арха и Георг !а Бранковича Деспоша СербскогЂ предпрошасгаогЂ сшол ^тјл, ово опепљ и у наиновЈн времена оваи пред ±лђ населила. НародЂ исгами обдареннЂ е онммђ душевнммЂ и т$леснммЂ своисшвама , сђ коима се сва Славенска кол^иа украшаваго. Способносши н-Јзгове кђ свима вмсокима наукама и художествама есу особмше, као и св!Н) единоплеменика н^говм. Гордост!) народнн у н±му се нигда не угашава. — Л.гобов1> н^гова кђ роду ошве^Б е силна: ревноств кђ просвЈгценЈм, хотн е н^ки редови обЕцесшва 1оштв на жалоспњ немаго, доста е д^шпелна. 6зб1кђ и в^роисповЈдан1е, наивећи су и наикр4пч!и столпови н^говогђ бмш1н. ПреданЈн праотеческа, п!зсне, припов^дке, загонетке и пословице едиако су му у устм. 6 змкђ , обмчае и нраве туђе онда само учи и пршма, кадЂ никаковогђ чрезЂ шо ухцерба народноспњ нема, и кадЂ се сђ шммђ гордосшв народнн не умалнва. бданЂ садЂ изме^Б присушсшвушћи, когђ саМБ по р^чма за ВанатскогЂ хранителн держао, пресЈче му бес^ду, и запмта га: Све што си о духу и поселешго у Срему живећи Сербала рекао, велику цјну и уважеше дае исшомђ народу} но зарЂ молимђ ше и