Serbska pčela

50

предсшавлл вмшшс Аналог1чески рЉч1и, гао 6 сшб , сообразиш сб изражаемшмЂ д4исшв1бМ1>: полза, кок) имаш само коренни езмцш! Несрећа е наша, шшо мм све хоћемо ЈНшецки, французски и 1тпал1пски да говоримо, а не ммслимо да се пошрудимо надљ обрабошан!емЂ нашегЂ езмка} ел' памешно шшо не ум4мо нБИМЋ н±,колико шанкосшш у разговору изасниши ? 6 змкђ е важанЂ за Ошечесшволгобца, и н лгобимг. Енглезе за шо, шшо ће они рад1е звиждаши и цичагаи, нежели гауђимг. езмкомЂ говорипш. 22. Но свашшо има предЈ,лЋ и м±ру: како човеКЂ шако и народх. почин^ свагда подражашемо.: но дужанЂ е сђ времеиомг. бмгаи самЂ собомЂ, да може рећи: л живимЂ ^нравственно ! СадЂ мм имамо вс К б гаолико вЈжесгава и вкуса ншвогаа, да бм могли живигаи не пмгаагоћи: како лшве у Бечу, Пар1зу и Лондону ? шша шамо носе? на чемЂ се возе, и како праве домове? ОшечесшволгобацЂ СП-&ШИ да присвои отечесгаву све, што е благод^шелно и нуждно , но ошбацуе робска подражан1н у безд^лицама, кон народнго гордоспњ оскорблнваго. ЛЈпо е, и дужни смо учигаисе : но гаежко и човеку и народу ономђ, кои на в4кђ ученикомЂ осшае. 25. До обогђ времена возвмшавала се и падала е Серб1Н како у пол1Ш1ческоМЂ тако и у нравственномЂ сммслу. Зора е просв^тешн СербскогЂ ве&Б срећно преплавила, и МШ се садЂ налазимо на средшш већг. славногђ