Serbska pčela

76

ма и рукод-ћллама по свободићтмЂ Крал:1;вскимђ градовима занимаго: многи простачк1и проводе живошјј по селм, обдержавагоЈГИсе по наивншше землед^лсхпвомт. и скошоводсшвомђ као и Ма^ари. Верло и е мало, кои се на шерговину даго, (?) а и шерговине нмове понаивмшше у рани и марви изван!> Мађарске продаваемои сосшоесе ; нигаи они новце изђ КралЂвства износе, него и у КралЈ>всгаво уносе. Управорећи, Серблви землед^лсшво подижу, рукод1;л!н облагороЗјаваго, гаерговину КралЈвства оживлнваго и богагасшва му приносе. КадЂ е дакле очевидно, да се Серблљи Грцмма ни подт> кои начинг> звати нити могу нигаи мораго : гареба показагаи, да се они ни 1ллурима кром^ отве^Б несвоххственно назћхвати не могу. брбо еу Крал±>вство 1ллурско, кое се отљ Гсшрхе до Егхура садг> Албанхе названне покраи брега мора АдрхагаЈческогг. протезало, различна СлавеНска кол ±на, Рвати, Далматинцм, Бошннцћх, Серблпи, Бугари, едно другомЂ сл^дугоћи са свимт> ра зорили, тако, да ни име само 1ллурхка ни 6 заосгаало, шгаа вмшше, ниши е гао вмшше извЈсшно, каковммг. е езмкомЂ пре^е најродЂЈл ^урхческш говорхо. Сербскхи дакле народЂ, кои е правми Славенскхи, 1ллурхческимЂ назмвагаи ни е соогав^гасгавенно, или ако бм се гао име у употребленххо задержати морало, шо судимЂ, да бм то много вћхшхпе Далматинцадма Ц Рватима,. кои Јллурхческе бмв-