Serbska pčela

107

имнешђ условЈама живјо . Какова су л;длосгпна чувстпвова1па пролшзала душу и сердце мое, прп посмотрен1н) СербскогЋ овогђ изђ 15 сшолЈшЈн у Ма^арскои памлшника, кои данасЂ АрхЈепхскопу ОсшрогонскомЂ прпнадлежи , и жалосшно у меии побуђаваше восПоминан1б, да су кадгодБ премнога наиошличшн мЈсша у Ма ^арскои, хоша у пром±ну сђ БЂоградоМЂ, исшог!) Деспогаа Сербскогљ за Господара свогћ признавала , какове су велимг> печалне ммсли узнемиривале ме, ни е ми ммслим!) , ошђ пошребе оне увЈраваши, коима при наиманјшЂ о6'ш;енародн1 >гЂ блага уш;ербу сузе шуге ожалоспгКенно сердце орошаваго ! Изгубившш већ!> испредЂ очш Сербскш шаи иамншникЂ и велику. јошшб дули> СшарОГЂ Будима прешавшЈи, измђемЂ сздђ у пол^ изме!јБ Дунава и В1Ноноснм берда лежеће. ПушЂ еднако с^верно покраи Дунава вотђаше. Ошђ самогЂ пуша до планински подножЈн по ломђ Пјростору виде се н^ки едва познаваеми зидови и развалиие, о коима се воо6ш,е говори, да е на шомђ м :];сту нЉгдашнн Сшамбрја сшонла. За полђ чешверши часа ошђ Будима осшане ми на истои сшрани едно пешоспрагано здате, кое е ТмперагаорЂ 1осифЂ II на обд:ћлаше свиле усгарош бмо, а данасЂ кђ никаковои дерјкавнои кормсгаи- услугу не чинећи, не знамЂ каково опред:ћлешб очекуе. ПочеМЂ дал$ НЉмецко едно на стпрани леже^е село про ^ђеМЂ , насгаупиМЂ на землго Сербскогђ села Калаза. Спро^у н^га, кое се покраи