Serbska pčela

91

ма нашима иблаженнБ1 Еоспомииахин, старомЂ и младомЂ народу Сербскомг, спршбшавала, и величесшвенне нбјовс прим4ре преДЂ очи ставлагоћи намг,, кон бм велимг> у народу нашемЂ, т. е у иароди^МЂ сердду , онаж истми пламенЂ лгобови кђ имену и сухцесгавованхк? народности Сербске све вмшше и вмгџше на упЉху человЈколгобивога. влад ^телн иашеп. подпаЛмвала: за добро саМћ судт да пастоеКеги издант могг. Сербске Пчеле н1ку часшг> сђ заслугама Праотаца наши у Матђарскои бмвшпма испуниМЂ , надакЉш се да "ће и" свадш великогЂ Обш,ества СербскогЂ ЧленЂ сђ наивећимЂ услажденхемЂ чнтапш, и чптапш ие ум^кЉемЂ брату свомђ радоспшогордо дапноМЂ приликомЂ као наилЗшшу за и$га новину припов^здати. Посл-ћ паден!н Царства СербскомЂ на полго Косову, СтефанЂ , первородими смнђ Лазаре†пр1имившш на себе Деспотско т1тло, управлно 6 сђ машероМЂ сво!омђ Милицомђ оп1ђ 1589 до 1406 год. народомЂ СербскимЂ. ПослЉ смерти материне владао 6 СтефанЂ самЂ до 1427 год. — , у кодои е години беЗЂ д1>це 1уша 19 умрео. 1ошт1> за живоша СшефанЂ наименуе ГеоргЈа Бранковича ( Ђур^а Смедеревца) другогЂ смна Вука Бранковича, за Деспоша СербскогЂ: но една. частћ народа СербскогЂ еид М ш све Ееће и Жесшочхе нападенје Турско на Сербш, осшави 1428 г. Огпечество свое, пређе у Ма ^арску и насели Остро†Че-