Serbska pčela

115

1)0сии 1лгп. у Цлриграду, получ !0 6 благород1Ј16 изображенје у закоиодателству и пол1т1кп; а прћшнвшпт владЈнхе у обоемЂ се отликовао са шастхемЂ и не шастхбмг. своимђ и отечественнммЂ. Книга ЗаконикЂ на соОору 1549 год. примл^нна, ни е производЂ в:ћка ДушаноБогг,, него е, као што су и друга Славенска Законодателства ј стеченје потреба и Духа времеиногг. у разнвшг. е ^ковима открмвенногђ . управо у собранш прана отђ себе установлЈннм често се позвиа Владћтел& Сербскји на права Отг. отца свогЂ оглашенна. у вступленш наводи узроке, кои су га склонили кђ изданјго овбгЂ собранјн. Ониу су бмли ови: да бм сердца Сербалн, кон су нко К1 стародревнммг. обмчаима народппима приверл;енна бмла а овн опетЂ ни су се сђ духомг. времена соглашавалиј но на поганство воннлнсу, да бм и велимг., ко ХрЈстханству привол±о, уважанје духовеиства утвердт, и д5зла н^гова како изМеЗју себе тако и изме^у свЈтске власти ограничјо. 0 д^лма духовенства а посл^ и свЈтски лшд1и говори, и взаимно служе^а' имг. права размершуе , паКЂ често у овомђ предмету управлнсе по правнлама светм отаца Греческе Церкве. Треба и то прим Јтити, да се рукописи тогђ права измеЗју себе лко иесогласуш, и да су доцнш преписи на вмшше м!зста кормстнш за духовну нежели за мЈрску страну, наклон^нши великашима, кое се у наистархима рукодисима наћи не Ј МОже.8 * 6)