Serbska pčela

78

ческ.ога> молили, да бш имђ таковогљ човека послао, кои бм землш нБ10ву закону Хр1ст1анскомг. на нбховомђ СлавенскомЂ езмку обу410. Но запмтати се може, зашто су Кннзеви Моравски управо Греческог Цара ДИхаила молили, а не другомЂ каковомЂ влад^телм обратили се, сђкоимђсу, може бмти, сос±,дни бмли. Да наведеМЂ овд^ћ Г. ДобровскогЂ мн^знје: Наив^роатше е, да е КонстантшЂ, кадЂ е Хазаре ве^Б у вЈру Хрктову обратш, Славенску Азбуку изобр^о преводЂ Еуаггелја и Псалтира започео, Славенску Л1тург1го иа граиицм Македоше и Бугарске увео, о комђ уренЈдешн) гласЂ ме^јБ Славенске народе распростре се, докђ наипослЗз и до уш^м МоравскогЂ Кннза Растислава не продре. Како су дал:ћ Славенски КралЈви сђ КарломЂ великиМЂ, не разговарагоћисе на персте дЈла свон отправлали, отвећћ бм лагко Г. Д. понлти могао, кадЂ бм и ону частћ всемјрне Исторхе внимателн1е прочитао, коа намЂ асно описуе, колико су путш Славенски народи, отђ Карла оружхемЂ покоренни и езмкЂ НЈ,мецк1и научавали. Или се , може бмти , влад ^телБи Ас1атически сђ ЕуропеискимЂ садЂ другонч!е не могу, разв^ на персте, разговарати? Совершенно, да е бмло Славена, кои су као путницм и терговцм или као зароблЉнни воиницм сзмке туђе а сђ НБима и писмо н &10В0 иаучити морали: а тако исто и други народи нбшеђ, ако и не писменнми езмкЂ. Колико е пакЂ народа СлавенскогЂ Курхллв сђ урежден1еМЂ Кнажееммђ