Serbska pčela

51

д ! л 1> сваком!> грозећемг. насилћо положилт И тако КадЂ су се за нЗзколико стол ^'пн самс? многочисленнвша жертвама гонагосербскима, и крвавммг. зноемг. нбјовммћ проче Еуропеиске державе не само отђ вЈчногђ , може бмти, робства искупиле, но и наистрашнје пропасти избавиле , м1ллЈонима многолгодте нарастле, и столпђ благоденства свога. подиглеј онда су Сербскошжни народи на очигледљ и безЂ свакогЂ собол^знованЈа , посл& толики свои трудова и заслуга, сг. премноги М1ЛЛ10ни умал"];ннп, н сг. прегоркимг. издмсан^мЂ на. Егропу, но стј изв±стномђ надеждоМЂ на Бога у временну пропаств низринулисе — само у пропастБ такову, изђ кое 1\е на еданпуТЂ пресвЗзтло воскресен1б народи$ зас!ати, и слава Сербскошжна , као злато много пута у наичистителн.бМЂ огнго искушенно, шштв блистателнје, јоштб величественнЈе зраке свое на све стране св^та разасути. Далм. Хр. Не могу ли се дакле тш Сербскогоасни народи, на чшмђ се 1садгодв грудима знаменита частћ спасе1па Еуропеискога. оснивала, што скор1емг. томђ по заслугама сре^е свое воскресенш надати ? Бос. Хр. Пакостни в"ћкови нмовм зло1цаст1н ве^ћ су се концу свомђ приближили, и сама зорннча истогђ народи ^гЂ благостоншн већв се близу ст^на БЈоградски указуе; едно 6 само иуждно, да исту ову в±стницу п^астЈн сбогђ сва Сербска отд^лешн достоино предср^тну. 4 * Хсрц,.