Serbska pčela

59

вкомЂ принеливу, ио кадкадг. шта шшше зиазиегхите угцербе з(Јога> недостаточнм н$ки овм трудова об1ЦенародностБ терп^ливо сносити е морала. Почетакг. пов^стнице Егарски Сербалн ве* ликомђ зеЛИМЂ II густомЂ ТЗМОМЂ ПОКрВ1ВеНЂ тако, да се извЗзстно казати не може, отђ когђ управо времена Серблви у Егри обштаваго. Да оии мораго стародревни сЗздеоцБГ Егарски бмти, ув^ренЂ самћ ; ерЂ ако и нисамв до данасЂ тако сре ^анЂ бмо, да се изђ наистарш писама што годг> поие о томђ поучиМЂ и изв Ј >стимђ, то опеТЂ ов4;ков4ченни други ако и неписмени ве ^Б живи паматнип;б1 подпуно свЈдоче, да СерблБи ни су новш населЗзнницм, но старос^деоцм Егарски. И данасЂ сир *ћчБ лежи еданЂ с%зерозападно за четЕертђ часа отђ Егре отстоећш, и вшовомђ ло^ зомђ засађеннми брегЂ (1), когђ ц^лми народЂ ,, Касг ће§у 4 ' СербскимЂ бердоМЂ назмва. На другоМЂ паКЂ то естћ восточногожномђ краго Егре , лежи тако исто данашнБимЂ даномђ друпи вшоиоснми брегЂ, когђ цВла Мађарска данасЂ околина ТЈсКатЈг „ТихамирЂ 1 ' 4 назмва. У подиожт истогђ берда налазисе и една крчма, коа исто име на себи носи. Да оба дакле ова памнтника Сербска изђ знамените древиости старос ^дство у истомђ пред$лу Сербско показуго, М 51 слимб да ми ии е иуждцо доказивати ономђ, кои обе ове р4;чи „Рацхе})Б [1) Види Серб. Пчелр за 1834. етЈр. 85