Serbska pčela

I

- 101 -

^раћа моа, Златни ани еоколи. Наииосл']; к рд1. оба ова отвећЂ важна и единствена у ЈЈ Н 1 ,пжествЈ нашемх Пћвца наилазимо и на н ћка мала у езмку налазећасе непостоннства. I 0 о дђ числомђ 6 м31ђ обе народнћ ићсне, као и i д е рногорска „Икшићи", есу на свомђ м -ћсту ј (ЈррбскомЂ Лћтоиису. То исто и о свима 14 иискима и Ческима Пћснама сђ нризнателносћу I казати морамо, збогЂ тога, што и у первћша и V другима треба да духЂ Свеславенске ПоезЈб ! видимо, и да се сђ обе те сродне намЂ Поезје ' упознамо. Но будући, да сви Читателви РуI ојцски ЛексЈкогт немато: зашто 6 б 1 отвећЂ нуждно 6 б 1 ло, да е Г. УчредникЂ, кадЂ Г. Придожникђ учин!о ни е за већу частв читателн .Ито.ниса СербскогЂ ове рЈити: туманЂ, угртоЛБ1И, тоскои, уподинБ1и, тонигелнБ1и улибалисб" и Сербски намЂ 6бш протолковао. ЧланакЂ VI представлн намЂ кратакЂ еданЂ ј подгименомЂ „СанЂ наВожићЂ" прилогЂ, кои има важну свок» цћлБ, и особитогЂ виимашл нашетЂ заслужуе, што е Сербскоцерногор| скимђ нар4ч!емЂ списанЂ. — „Историческа разсЈжден*1Л о первћхмЂ временима Церкве Хр1! ст1анске", кон су само по духу побожнБ1 первБ! В'1>кова ЦерквенБ1 Списателн, и сђ отвећЂ великоитј старохр !ст1ННскомЂ ревносћу списана, не [ принадлеже СербскомЂ Л ћтоиису, но ЦерквеноисторјческомЂ каковомЂ Дневнику ЛЈтературв; Хрјстјннске. ПрилогЂ е истми приличпо Же- *Д