Serbska pčela

— 106 —

V

Русгиске Акадешв међт. своимт. Академјцима, и што издаван-ћ Сербскогт, Л ћтописа за дуго јоштт. време отт, вкуса и штересса среднћограђаископ, чина зависити мора, — Између ,,Ст1хотворенја" под-в чланкомт. III. Ода перва естћ садашнвимЂ БогослЈжбенимт. нарћчјемт, нашимт, сп^вана, у комт, отликув Пћвца: н г 1 јнолико само по своа прилици тгпографЈчески ногркшчка, н јкивбгмђ садЂ нарћч1емЂ пашпмт, дшсагоћи рћчји тамну бацаго с Ј јнкј на чистоту клаичества парћч!а нашегЂ Церквено - Бого•ЛЈЖбеНОГЂ. — И СЂ дјхомђ и сђ 63бш0чђ дрЈге Оде, изузмматоћи погдћкого тамнЈ с!>ичицј, подпјио смо задоволБНИ; ЈченоиЂ дакле томђ сђ наше стране ПћвцЈ желнмо и ј иапредакЂ подобне Јсп г ћхе на полго п ^снословстпа пароди^гЂ. — „ПлачЂ надЂ гробомЂ Народолгобца" 6 стђ ' краснв1и отпечатакЂ ЧЈВства и ума не давно на народн ^и нбиви показавшегсе Пћвца. За дјго ће се међЈ тимђ и кодђ овогђ и кодђ дрјги наши наивћштЈи Списателн и Пћваца, као џ кодђ насЂ самв1 , борба нар4 1 в« церквеногЂ са живбшђ нашимЂ говорнвимт, „нар^чЈемЂ" продужавати, докђ се наипослћ сталногЂ нашегЂ кнвижевногЂ езв1ка СЈдба сасвимђ не отсјди. — Сђ радосћЈ подђ ЧИСЛОМЂ 4 „Молитвј вечернго" као преводЂ, ако се не варамо, сматрамо; но притомЂ доволвно се начудити не моЖ"МО, како да ПћвацЂ нашЂ, кои ј прекрасномЂ свомђ вглсоки мшслш преН/'