Serbska pčela

— 127 —

2) СЕРБЛБШЉ НА КОСОВу. (По ХерцеговачкомЂ отђ 1789 г. рукопису.) 0 Серб1е ЗемлБО славна! Серб- мишицомђ препохвална! У врјеме славе твое, Ц 4 ломђ св ^ту бм познана: Тћ1 се дивно поношаше, А оруж±мЂ св^тлЈнше ; Цари твои и Кнезови, И прехрабри Витезови, СербскомЂ с' славомЂ поносише, А злотвор'ма страшни бмше: Радостћ твоа многолћтна, ЦЈ5Л0МЂ свЗзту бвI извЗзстна, Ал' проклета една злоба, Клета завистБ ме ^усобна Шта учини на несрећу, Све Сербхе понаиваћу, Те Господа сречишеее, МеђЂ собомЂ се завадише: Завистника первми отђ тш, ВукЂ БранковићЂ бвг проклетми, Што издаде на Косову Серблћ, ТуркомЂ даде славу: Туђи Цари и Кралћви Бранковића похвалише} Зашто нвима мило беше, И отђ серца сви желише, Сербска слава да пропадне,