Serbska pčela

- 129 -

Те и* сада Турцн газе, А Серби се разб:ћгоше, Сву свободу Турком!. даше, Свон) Маику оставнше, Данш ноћу да уздмше : КадЂ запмта ткогодђ Маику, Гд1з е Перва Сербска слава? Онда Маика сђ тугомЂ горкоМЂ Сузно свакомЂ отговара: Ето многа Сербска дика По туђои се замлБи скита, А н сћдимЂ церноглава, Као сина кукавица. Турци су ме погазили, Душу су ми загушили; Не пружа ми нитко руке ; Но 10ШТЂ имамЂ праунуке, Церногорце све шнаке, Што утиру Маики сузе^ Много посла себи даш, Турцима се не предш). Церногорци драги смнци! Серб-свободе заштитници! СаДЂ сте мало завладали, Браће себи прибавили • СадЂ су сђ вама сви Брђани рода СербскоГЂ одабрани. А гдћкоа дћца мон СадЂ по туђои землш броде ; Болћ б' бмло да с' не роде. Што е болћ отђ те дћце, Ишту блага а не славеНо шта имђ сђ благомЂ болћ, Гдћ га стеку ту остане^ А кадЂ умру не знашсе, Ии откудЂ су ни што бмше: