Serbska pčela

- 133 —

Четмр' р^шише, что чина Собору џ ХемешкомЂ, что Д&дђ потверди ЦаревЂ, Дежи нанћ плесанв, прахЂ на сов^тђ, Когђ даде Митроношг.. То ли твоа р е р бе желн ? поносђ то ли т' народнш ? ј^го самг. себе хердћи пуш,а, вреданЂ ше Помоп],и, Хердерг, рјзче; то намг. Лјк1Днђ потверди. Чувствуи Сербе! Цишица ти враге губи; обарати СтЈне, предЂ топђ грудс. ставит' см^зшђ , а уста Обпт,е за благо макнут' не смјзшђ ? Та нит' штака нит' СкиптрЂ прети, кренис'. Макни рукама гиблкнцему викну С. Школа; каменБ четмрдесатв осМоД']:>тн!и не еданЂ, не два могу, Покренуће сто. Врата ако се Не отворе, куцаи два и три пута Куцаи опеТЂ. Та баба кука сама, и гонакЂ гине саМЂ. Прут^ еданЂ Ломи сваКЂ, ал' не снопђ . Дерзаб свакти ! родђ, народЂ СебелгобЂ не зна, животномђ ПодобанЂ. Та сђ родомЂ растшпЂ, падашЂ, И Зв1фЂ свое брани. Чужде мани 5 Свое не даи живђ . Чуи, мудро ради! —

с т.