Serbska pčela

М а, 2 Аггуста 1713 год. потверди 13). Но кадЂ послћ краткогЂ времена н&кн иамеђу Римскогђ Овештенства а и св4тски Великаша исте Пр1В1депв Сербске за ништа держати, а народ-в Сербскш свакоако озлоблавати и у закону н];говомђ узнемнрнвати, иочну оида опетт. на ново рододгобивни и со;гЗ;стш.ш МитрополЈтт, ВЈкент^и за в &рноств и заслуге наши праотаца, у име К.шра и Народа отђ правдолгобивогЂ Цара нобогђ покровителства запроси. Бдагоутробнми МонархЂ и садЂ прошнћ народи Н послуша , н зато посл1> краткогв времена 10 Аггуста 1715 покровитедну за наст> 11р1в1лег11о изда, у којои се таково иравдолтобје Царевб, такова ггћгова спроћу иарода Сербсг.агв лгобовв и милостб иеограничена содергки, да се мм честитости овогђ сов']јстногтј и правдолгобивогЂ Монарха нигда доволвио начудити не можемо. Даите да изћ самм уста и пера великодушногЂ овогђ пладЈ.телл нћколико рћчГи истини за лгобовБ овдћ наведемо. Оне овако гласе 14): „Отђ ићки зло досадЂ у пре ^ашнвимЂ прјвјлегшма и рђаво о истомђ СербскомЂ народу толковану клаузулу тако изнснавамо и милостиво толкуемо: да сир г ]зчЂ све Прјвиегје и свободе, кое су блашенопочившима предцима Нашима, Леополдозгђ роднтел ћмЂ, и 1оснфомђ и браТОМЂ наро15) р. 11, 177* Чапл. II, 45 ј МадлатЋ 5 Ч ч ст. 91 — 14) Прпб, р. ст. 392 ПрЈвЈлег. Карл. —-