Serbska pčela

- 21 -

1\{онар ха нато опрел ];лема бмла, да распру из„еђв СербскогЂ и Римскогђ ВБЈШегЂ СвештенсТ ва о пршманго Сербскогз. десетка достаточно ис пнта, и Цару о томђ изв^ст!© поднесе. Да (0. смо асн!в „ поннтш" о истомђ отвећг важломђ ј псвћстници Церкве наше и ц$логђ народа нашетв у Унгарш здраво тицашћемсе п редм$тЈ, као шго намЂ е нјждно , имати мог дн, морамо се за нЈзко време на исторЈческомЂ јиного стар!н времена полго забавити. 1оштђ подђ МатееомЂ КорвЈномЂ по смб 1 слј V Декрета 3 члена 1481 године, и подђ ВладиславомЂ \{ силомђ II Декрета, 45 Члена 1495 год. узаК 0Н'ћногЂ освобођени сј 6 б 1 ли ГрчкогЂ закона Хр1СТ1ВНи ј Крал ^ЈвствЈ Унгар1и отђ тога, да никаковогЂ десетка Римскомђ СвештенствЈ 283 не даго. Овј СербскЈ свободЈ потверди и ЦарЂ ДеополдЂ I Ј својои данои 1695 г. СербскомЂ народЈ Пр1в1леп'и, и лсно се изрази, да се истни десетакЂ „ восточногђ " занона ДЈховенствЈ на препитаванћ и трошкове обрати 29). Саме пакЂ р^чи милостивогђ Монарха тогђ овако гласе: „ СавЂ ИародЂ Сербскш по градовима, градићима, границама и предћлима Нашима пређашнго и гоштђ отђ старина силомђ Матвев 28) Согр. 1иг Нип§. ВиЈзе ДШССБХХ1Х. Т. I р. 230 вели: 1{;ега НазсЈапЈ е( сеЈеп ћији8то<И 8с1115таЕ1С1 ас1 8о1и110пет ЈесЈтаг поп аДз1гт§ап1иг еес. — 29) Чапл. II. 38 Пр^БЈЛ. Леополд, II 1695 г. —