Serbska pčela

— 59 —

,1 цскрено описани бнтн могли. — За садЂ се даКЂ наивише таковБ1 налази података, кои фрушкогорски монастБ1ра древноств до 15 ГЂ јј .ј;ка јздижј5 погдћкоа се едва у стармм-Б рјкодцсннмђ Сербуллма раскреченммт. иеромт. сач упана свћтлости кнљижевне указуелуча, коа на сБ обезбћђава, дадревностБ едногЋ ил'другогв Фр ЈШКогорскогЂ монастмра смћло ураше вЈжове и у старјн времена узвести можемо. На гожномх краш Славоше, у Воиводству Срему , међт. планинама, кое се, тако да рекнемо, отђ Илока пакт. до Сланкамена покраи десногђ брега Дунава р '1зке потежу, и кое су се у Рнмска времена „АлмусЂ монсђ " звале, а садт. се „Фр У ш к а Го р а" назБхваго, леже на деснои > страни у еднои отђ 10 мила дужини у нћкомЂ реду 10 већи Сербски восточне православне Грчконесоединћне Деркве Монаствгра, као што су низђ гору идући : Привина (Прибина) Глава, МЈвеждинЂ, ШишатовацЂ, Бешеново , НзакЂ, ВердникЂ (другоачГе Раваница) Опово (ново), ГергетегЂ , Велика Ремета, и Крушедолђ : само су два монасмра на лћвои планинскои страни покраи самогЂ брега ДунавскогЂ лежећои; а то су „БеочинЂ и РаковацЂ." По свима овмма Монастмрима живе едииитогЂ у нашои Церкви реда Св. Васкпн МонасБ1, другоачје по ГрчкомЂ Калуђери названи, кои подђ Архшандрјтима свонма у Крушедолу, Гергете1')'. Раковцу и Шишатовцу по шесторица, сед-