Serbska pčela

- 63 —

() Ј"1> обштг.1 0151,1 СВОИСТВвНОСТЈН МоНаСТБ1рскн са Д' & ' 1,>мо сс !;љ свакомт. поособ'в МонасТ БХрЈ окренЈтн. Отђ Карловаца преко ВансТ ола за еданЂ добарЂ час% јзђ Фрушку Гору одућм кђ гогозападу, у дублвини планина нос .г1> едногЂ краткогЂ но стрменитогЂ отђ Монастћтрске крчме путованл, наилазимо мвх на ЈјонастнрЂ Велику Ремету. Само име овогђ ]||онастБ1ра нсно показуе, да е самЂ МонастмрЂ, у правои пустћШБи налазећисе, за праве пустннћике основанЂ објо : пакЂ и данасЂ 10 штђ а ко и естЂ гожна а отђ части и западна страна збогЂ изсћченБ! шума право ПусТБ1НБИЧСТВО сђ истогђ МонастБ1ра прилично свукла: зато опетЂ сћверовосточно лежеће , и понаивише сђ пр 1 лтномирисн бјмђ липама накићене грдне стодјзтне шуме почитателнБШ предЂ очима по6 ожнб 1 путника изгледЂ надЂ истбхмђ МонаствгромЂ подижу, и нћке пустБшнма природне пр1нтности у свако чувствително сердце уливаго. Време постанка овогђ МонастБЈра тежко се 510же опред г ћлити. Ако и естЂ то и по самв1МЂ МонастБ1рима наиобштЈе „мнћн!е", даеРемета измеђЂ свхго Фрушкогорски МонастБхра наистарјн: то опетЂ нитко се отђ пустмнвожителн до данасЂ нашао ни е, кои 6 б 1 обште то свое „ми&ше" потверд!о. Овогодишнћ (1839) путован']; наше по н^кои Фрушке Горе части доведе наст, и уМонаствтрЂ оваи. КадЂ се дакле ПО дужности нашои Хртстјанскои у Церкви Мо-