Serbska pčela

67

гШ КастрштићЂ или Скендербеп. понвш, когћ земла ни е већа одђ Церие Горе бв1ла, но кои е зато опет-в, као што е ц Ј јломћ св^ћту познато, за 21 године воискомђ и побћдама надЂ Турцима прославл г ]?нЂ бћхвао, и то надЂ СултаномЂ Амуратолгв II. и смномт> овога Мехмедомт. II. побћдител-ћмЂ се показивао, предЂ коима е ц^ћло Жр1стшнство онда трепетало. СкендербегЂ нигда ни е више одт. десетЂ до петиаистт. тмсућа воиске противт. многочислене силе Турске ставити могао , и опетт. е безсмертну славу посл]; себе оставш; да су дакле и други Владателви наши и Старћшине Сербске сђ таковммђ сердцемЂ и одважношћу за свободу Домовине свое воевали бвгли, то нигда не бв1 себе до тога попустити могли, да сами собомЂ у неволк), а насл^дници нвтви у робство Турско падну. Л не знамЂ по каковомЂ се праву и збогЂ чега толико Церногорци одт. многи свои непр1атела оговараш и безчесте, ако не збогт. тога, што Домовину свок) и свободу бране; што не допуштаго, да се свобода Сербска загаси, и да сами у робство Турско не дођу. КадгодЂ е СкендербегЂ малу свото вонску противт. множине Турске предвод10, свагда ши е говорш: да не множина воиске но храброств и гоначство побМ)уб; пакЂ и сама нћгова воиска, н^зга едногЂ изузвхмагоћи, нити се храброшћу, нити одважношћу сђ Церногорцима споредити може. А то се и отудЂ лсно види, што су посл Ј. смерти Скендербегове сђ малнмЂ числомђ и на- *•