Sion

162

државида старих Едина: оне беху освојене! Неста самосталности и у потомака избраног народа божијег: они су је изгубили. Мисир, Персија, Финикија, Галија, Ђерманија — све је то покорено, све то служи великоме Риму Но дал' бар ти силни господари света беху слободни ? Не! Они покорише део свет, ади и најбољи јунаци њихови немогоше сачувати сдободу поноситих грађана римских: сдободни Римљани постадоше безгдасни подаеици Августа Ћесара. Нигде слободе ни слободна живота! Цео свет робује једном самртнику!.. Па с тога никад није било веће потребе да се Творац васионе сажали над јадним родом људским, те да му пошаље у помоћ сина свог јединородног, као што беше та потреба пре 1800 и нешто више година, кад оно на данашњи дан свечано улазаше Исус у Јерусалим! Да, свечани улазак Исусов у Јерусалим не беше што друго , до живи глас с неба, који напомену људима да су сви синови Бога вишњега, да су браЛа, да су једнаки један арема другоме, да нема више робова. И ево због чега у тај дан потрча тако радо на сусрет Исусу и старо и младо и све живо, што стењаше у ропству и што жудно изчекиваше глас избавлења и ослобођења, бацајући предањ цвеће и гранчице, простирући по путу своје хаљине и девајући : „Шсднд сшг{ ДдЕидокг(! кллгослокенг грддии ко има Господне — цдрк Изрдилекг! И ево због чега се с друге стране потресе и заљуља сав Јерусалим, јер се потресе и заљуља у њему заступник Ћесарев, па запита око себе великаше: „Чујете ли шта ово деца певају? Ова песма није из главе њихове?!.. Скоро 19 столећа преминуше од тог значајног по човештво гласа. У тој борби дугој и крвавој а за права , за сдободу, за једнакост свега људства борише се и користише се више или мање, раније или доцније, многи срећнији народи. Но ми срби у садашњој кнежевини до пре половине века бесмо горе