Sion

226

тинов Град на Боспору и поручује Те молитвеноме заступништву Богомајке, Григорија и Златоуста, светих патријараха цариградских." „Да ти Господ благослови путовање и крунише успехом, ползом и славом за Тебе и народ српски! Амин." Из дркве је његова светлост сишла на Саву, где радосним усклицима са стране народа, војничком музиком и војничким почастима са стране војске беше поздрављена. Пред лађом дочекали су вегову светлост сви достојанственици земаљски, старешине месних власти и представнаштво општинско па пожелили срећна пута. Кад се лађа отиснула, не беше краја узвицима са стране народа „живио" и „срећан пут," и ови се узвици једнако продужаваху док лађа не беше за град зашла. Ту је опет на дунавском бедему господара свог поздравила упарађена војска, а топови с града пуцаше једаако док се лађа већ није изгубила испред очију. Тако је испраћен светли господар на далеки пут, на коме га прати благослов верна народа.

„Мироноснице." Тако се зову оне еванђелске жене, које су прве дошле на гроб Христов и донеле св. миро, да, по ондашњем обичају, залију гроб, и којих спомен слави црвва друге недеље по васкрсу. По учењу старог завета, жена је не само прва преступила заповед божију, окусивши од забравеног плода, него је још на тај преступ навукла и свога мужа. С тога су и све тешке последице греха више пале на жену, него на мужа. За то, што је лако веровала ласкавим речма сатане, она је осуђена да буде под надзором, под туторством мужа; а за то, што је хтела, да муж послуша њен глас, а не глас божиј, она је изгубила сваки глас у друштву људском и постала права робиња. Такав унижен, такав ропски положај