Sion

267

силом, а нешто и на други начин, он отме од Косаче неке земље и тако завлада већим делом горње Зете. Признав себе (1455. г) потекар васалом мљетачким, Стеван Црнојевић умре око 1471. год. 1 ). Стеван се више пути с Ђурђем Кастријотом срећно борио с Турцима, озидао је град жабљак и утврдио је своју власт над Црном Гором 2 ). ( наставиђе се).

Србско црквено питање у Аустро-угарској (од Нила Допова). (нАСТАВАк). Међутим узајамне борбе међу српским партајама достигле су крајње границе. Сва суштина питања своди се поглавито на чување и употребу народних Фондова , који су у течају два столећа прикупљени путем добровољних прилога од појединих лица и читавог народа и на управу црквенског имања, које су добили Срби или сами заузели одмах по пресељењу патријарха Арсенија Чарнојевића у ћесарске земље, или најзад које су они доцније прикуиили. До 1848 године како народним Фондовима , којих је цељ била да потпомажу школе е сиромашне ђаке , тако и црквенским имањем, управљали су искључиво црквенске власти — више духовенство. Но од те 1848 године са поступним развитком народних сила код аустријских Словена и образовању народно-либералне партаје код тамошњих Срба, почело се јавно говорити на црквеним саборима против таке искључиве управе јерархијске са Фондовима и осталим имањем. Одреди се нова управа, која није донуштала у тим по словима никаквог личног произвола; за тим народно-либерална партаја почне контролисати и расходе јепархијских прихода, одређивати плате монастирским настојатељима и старати се да протури свога кандидата за патријарха, после смрти Самуила Маширевића. Да су обе партаје у узајамном обвињавању долазиле до крајности, о томе нема спора. Но назадњачка партаја, још много нре долазка Матењија, викала је на сва уста, да је либерално-народна партаја разграбила све манастирске новце; да је она народне и друге фон') Краткш ОчеркЈ. Исторш православннхЂ церквеи. Е. Голубинскаго Москва, 1871. г. стр. 599. *) Историја Срп. Народа за школе, 1866. г. стр. 117.