Sion

259

I

и на другима. Или да кажемо другим речама: нама предстоји брига чувати се и уклањати се од свега оног, што унижава право човеково достојанство и част, било код нас самих било код наших ближњих. А ко од нас и са чим унижава у самоме себи право човечанско достојанство и част? Унижавају они, који живе тако, да се мало са чим оддикују од остале животиње, — они, који ни о чему другоме и не мисле до једино о том, како да засите своје плотске угодности — они, који и веле и живе тако као да су се за овај само свет родили и као да у њих и нема друге више природе — душе човекове. Унижавају у себи самом ту част и то достојанство и они, који се одају неумерености и не ваздржању, те с тога свој разум помрачавају а тело своје доводе до крајњега разслабљења. Унижавају у себи самоме то високо достојанство и они, који за љубав богатства или другог каквог интереса, варају, прикривају истину, краду и отимљу, и у опште сва могућа па. и недозвољена сретства употребљавају да себе узвисе и обогате. Тешко нам је а и стидно кад видимо кога од родбине наше или од блиских и познатих , да не живе по човешки. Но како мора бити Исусу Спаситељу нашем, који нас назива и сматра браћом својом, кад види и погледа на свакојаку и неваљалу своју браћу. А ко унижава човеково достојанство и част код својих ближњих ? Унижавају они, који оговарају, потварају, називају свакојаким именима своје ближње, — они, који развраћају и саблажњавају невине и недорасле, који — имајући и сретстава и начина да помогну своме оближњем, па их ипак не помажу већ их остављају да се боре и са глађу и са жеђу, и са свима грдним и претешким искушењима у животу, они, који неће другог да поуче, за невина да се заступе, за17 *