Sion

291

бођења Јудеја из робства Егииетског, кад се Бог, на Гори Синају, јавио изабраном народу своме и дао му, преко пророка Мојсеја, прве писане законе-законе „деаатословгоја." Тај дан, за спомен божијег задоконодавства, светковади су Јудеји и сматрали за један од највећих празника својих. У новом завету, цркви хришћанској, тај дан добио је још два нова значаја, која су се спојила са оним првим значајем старозаветне цркве. И Христова црква сдави спомен божијег законодавства на Гори Синају; с тога су све хришћанске цркве тога дана искићене травом и шумом, те тако представљају живу слику Горе Синаја, на којој је избрани народ први пут примио од Бога писане законе. И у ново-заветној, хришћансвој цркви, тај се празник зове такође „ијадесјатница," а то с тога, што је то био педесети дан од васкрса Христовог, кад се први пут јавио роду људском Дух свети, те задахнуо апостоле духом премудрости и упитио их на проповед науке христове, која је преобразила свет и преродила човештво. За спомен тога знаменитог догађаја, што је тога дана Дух Свети сишао на апостоле, те их силом божије благодети оснажиои оспособио за великодело-проповедслова божијег, црква хришћанска, слави тај дан под именом „сошествије Св. Духа." Осим та два спомена: божијег законодавства и сошествија Св. Духа, овај праздник имао је још један-трећи спомен, а то је спомен првог сабора цркве христове-сабора апостолског, који је тада држан у Јерусалиму. Због тог тројаког значаја могао би се овај празник праведно назвати Тројицом, но народ га наш зове тако из другог п то много важнијег основа, а на име, што је тога даиа први пут јавио се роду људском Дух Свети, као треће лице божества и што хришћани од тог дана славе Бога у три лица-у лицу свете „Тројице." Браћо, хришћани! празнујући данас овај знаменити празник Св. Тројице, сећајмо се оних закона божијих , који су 19*