Sion

381

ратшш пажњу Европскпх научењака. До сада је сваки поштени Србпн подупирао п на рад бодрио све наше родољубе; а родољуби су позорно пазилн на правац, којн води трезвеној нашој образованостн Господу благодарећп у повестици нашој пмадемо људи на које с поносом гледамо. Овн дуди неуморно дању и ноћу радцли су и раде да нам осветлају дпце пред страним образованим светом; вихов је задатак: да се наш народ освести и да се европа убеди: да је Србија заостада у нанредку не због своје немарљивости, него због туђинскога пашовааа над нама, које нам је порушидо готово све наше народне споменике и спречавадо пут српскоме разбуђењу. Наша је отацбпна колевка слабоде ; на њу свој погдед бацају сва ваша браћа, којпх је судба заставида да још туђнну робују. Сва наша браћа позорним оком прате наш развитак п душевии и материјадни, па зато треба да самим дедом покажемо шта смо, и какво нм јемство можемо понудитн за будуће народио наше ујединење. Ако па страни наше браће буде внше грађанских врдина него што их нма код нас, очпто је да ће се осујетитп све наше пажње; јер нпко пеће да се присајузи човеку бодесном, чдановпма окуженим. Свештеници, књижевници, трговци п остали друштвени сдојевп, својим радом, друштвепим понашањем, примерима Фамидијарпога живота могу доста користи допринети српској срећнијој будућности. Новинари народу служе за нредстражу; онн у претрес узимљу народне жеље, п народне тежње; шта више како данас ствари постоје, новинари играју велику улогу у народној судби. Мнсли се да је најпростији задатах новинара, лагано њихово бреме. У ствари то није тако, јер новинари често иаидазе на окодности иепрпјатне, стављају па коцку своју слободу а кадкад и част, осим материјалног губитка. У ирпроди ништа не иостојн без једне опредељене цељи, а тако би морало бити п у човековим делима. Еојп се одважи да издаје новине, треба да му је цељ племенита, средства поштена; да вавек има иред очима живе нужде народа, да трезвено отклања његове махне и руком човекољубивом, вештачком лечи друштвене ране. Код нас у Србији цељ је иста, али су средства, која тој цељи воде разнородна и одатде потиче неко неповерење, песноразумљење. Ови се недостатци опажаЈу код свакога народа, који је иреживео иеку ведику несрећу, па их је време одстранило; а тако ће бити и на пољу српског новинарства. Између остадога да спОменемо само једно. Ових је дана у Београду угледао свет први број „Рада" диста посвећена „књижевности, науци и критици."