Sion

608

Ово је — како нам се чини — ирви протођакон од мирског свештенства у цркви наше кнежевине. Знамо да је било тога одличија и пре, али се оно давадо само монашствујућима, који су при двору Митрополије служили. А како ли је то код Грка и Руса? Грци и Руси непрактикују ову црквенску установу иодједнако. Грци дају протођаконство само монашствујућима, а Руси не чине изузетка. Но и једни и други саображавају се са околностима и потребама своје народне цркве. Први немају те потребе , јер су махом гласовити па имају на избор ђакона и сувише, док напротив у Русији бива често да по који ђакон проведе цео свој век у ђаконству само с тога, што се деси да има јак и пун глас па га ради лепоте црквене службе не пуштају да промени свој положај. Јест истина да га према годинама службе награђују новчано; али неби било лепо, кад неби поред ове награде и ради њих постојао бар још један ступањ чиновне награде, те да се и морално награђују поједини који ову награду и животом и дуготрајном непорочном службом заслуже. Осем тога, Грци имају монаштвујућих лица и сувише, па могу и с овима да подмире ту потребу кмголптд црквеног, док напротив код Руса па и код нас као да се опажа недостатак у томе. Ми незнамо какве су побуде руководиле нашу највишу духовну власт да овај чпн распростре и на мирске ђаконе; али се од душе радујемо, што у овом Факту впдимо двоје, прво — да се она у том придружује великомоћној Русији, која је једина уданашњем добу стуб православља, а друго — да смо то одличије у Србији први пут видели на Србину, који га и као вештак по гласу и певању и као ваљан ћакон по животу и раду заслужује.

Н А 3 Н А Њ Е. Станица, супр. почившег Илије Поповића бившег саветника пз Крагујевца, поред осталих завештања њенпх учињених на многе благотворне цељи, завештала је 20 дук. у корист Фонда свештештеничког, који новац ово дана њен распоредитељ масе г. Станко Манојловић свештеник из Ерагујевца донесе и предаде духовној власти нашој да намењеном Фонду преда. Колико смо захвални покојници за ово пожртвовање, у толико не мање дужни смо благодарни бити и свештенику Манојловићу — који се сетио да покојници при последњем часу наспомене ту корисну и потребну установу за осигурање свештеничких удовица и сирочади, те да тако овај фонд подпомогне а и покојници леп спомен код потоњег свештенства остави. Лака јој земљица у коју је легла, а душа блажени иокој.

У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.