Sion

19

рата; Љеља — богиња љубави и дружбе. Српски храмови из тога времена спомиљу се чак у XII ст. под именом „идодска капишта." И докден год су српска племена тако једним духом дијала, у једну веру веровала, своје обичаје свето хранила и својим народним животом живела она су непобедива и независтна остала. III. Орпска су се племена настанила на земљи хришћанској, где су биде огромне вароши и све оне угодностн, које доноси собом развијеније живљене, и које тако моћно утиче, у свима правцима, па перазвијеније народе и људе. Хришћани — Грци и Римљани, да би се обезбедили од Срба многобожаца, почну им одма слати свештенике и проповеднике хришћанске вере из Рима и Цариграда. Слабог су успеха имали и једни и други, јер су им нроповедади веру на туђим језицима. Уз то, зава. ди се грчка и римска црква осим остадог и око тога, ко ће већег уплива да има над словенским, бугарским и срнско-хрватским племенима. Ту се Грци досете и надмудре Латине. Они спреме словенске апостоле и књижевнике (IX ст.) Кирида и Методија. Ови сад изнађу словенску азбуку и преведу св. књиге, те им пође за руком, да словенска племена нокрсте и да створе црквено-словенску књижевност. Распра грчка и римска није престајала. Стогасрпско-хрватсканлемена будуподељена надвоје. Приморска српска племена, по старинском дедењу епархија, подпадну под епископију драчку и спљетску, које су зависиле од Рима, а српска племена у Загорју, Дарданији до Содуна подпадну под грчку црквену управу. Тај црквени грчко-римски раздор унесе ноцепаност у српска пдемена. С једне стране Хиљдебранд — папа римски Глигорије VII, пред којим су императори клечади и милости тражили, назива српског кнеза (Мијаида) не само краљем словенским, него и сином својим, а с друге стране, цариградски цареви дају му знатан чин аатриција царевине, а обе, и римска и грчка црква, признадоше за свеца српског кнеза св. Владимира.