Sion

Ако је дакле Петар, у време царовања Клавдијева, т. ј. у 42 год. после рођ. Хрнстова, путовао у напред казана места, вршпо све речене поруке и подчињавао се свпма казаним теретима, онда може ли се тврдити, као што то чине католичкн богослови, да је он те исте године однутовао у Ри« ? Но осим тога, како се може да објасни то, што књига „ Апостолска дела", у којој је тако тачно и у строгом поредку описан део овај период живота св. Петра, не говори ништа о његовом иутовању у Рим? Морамо казати истину: путовање Петрово у Рим у другој годннн царовања Клавдијева или је проста прича, која је прелазила с колена на колено, док није дошла до строгог критичарског ока; или је ћутање књиге: „Апостолска Дела" о таком важном предмету тако велика и неопростива погрешка, да она губи право на богодухновеност. Једна од ових двеју претпоставака мора се примити. Но почем се друга неда ни замислити, онда и преко воље морамо примити прву нретпоставку, т. ј. да је Факт о доласку св. Петра у Рпму означено време неистинит. Ово је добро појмио Францпшканац Антоније Пагије, којп се у својим коментаријама на летоппсе Баронија несумњиво изразио, да претпоставка о доласку св. Петра у Рим у другој годиии Кливдијевог царовања противуречи св. Писму; Калме опет тврди, да су још пре њега претпоставке Баронијеве по овоме предмету признане бпле за неистинпте. Најпосле доминиканцп у својој „Свештеној бпблиотеци" 1822 год. тој жанствено су се одрекли Баронијева мишљења и тврде, да је св. Петар дошао у Рим тек у време царовања Неронова.Ево ово је довољан број писаца, који одбацују ово чудновато предање и заступају ауторитет књпге „Апостолска Дела" и законе здраве критике. ( наставкее се.) Српс^а цр^вена ^њижевност. (свршетак). Најстарпја служба св. Сави налази се у Божидаровом Минеју иразничном од 1538. г. У њему су најстарије службе Немањи п Стев. Дечанском. Најстарија служба краљу Милутину палази се у рукоппсу XV. в. у нар. библиотецп. Еао најстарнја књига, у којој су сабрани сви српски свеци на једно место, то је рукопис калуђера Максима, пнсана у м. Раковцу, по заповести раковачког игумна ТеоФана.') Осим св. Симеуна, Саве ') У том су рукопису службе: Симеуиу, Сави, Стефану првовенч. Мнлутину, Дечааском, цару Урошу, каезу Лазару, деспоту Стев. Ђурђевићу, Анђелини (жени његовој) , владици Максиму, Јовану деспоту (синовима њиховим) и Стефану Штиљановићу.