Sion

186

ске јерархије на аустро-српеку и грчко-српску, до обновдења српске независности од турака нод блаженопонившим кнезом Мидошем Обреновићем I. (1690—1815 г.) — Ово је иериод иостеиеног аиадапа независности сриске цркве и еавршеног уиадка и иодчињена пеног цариградској иатријаршији. Петп — од васпоставлења српског кнежества до данашњег кремена (1815— г). — Ово је иериод нове борбе сриске цркве за самосталност и независност њену и иостеиеног неног разви&а на иравама автокефалнс архијсиискоиије. (н&стлвиђк се.)

Да «ли је апостОхД Петар ^адгод био и Живео у Риму, (спор измб-бу католичких сввштеника и пастора еваигеличке ввроисповеди 9 и 10 февруара 1872 г. у риму.) (НАСТАВАк). Кад су црквени учитељи принуђени били да се боре против јеретика, онда причање о овоме догађају не само није бида новост за њих, иего — пошто је већ живљење Петрово у Риму било обште познато и за истинито држано, — то су они започињали са тим Фактом, да би побили и уништили мишљења ј&ретика, који се са своје стране нису усудиди да одричу ову основу данашњега спора, коју су као истиниту примидц и св. отди. „Ти знаш", говорио је Оптат, кад је писао против Донатиста, „ти знаш"..., но да не бих какогод изменио ове драгоцене речи, што их јеизговорио човек, који је по својемуму, срцу ијезику од свију уважаван био, дозводите ми да их прочитам (чита): ,дакде ти не можеш одрицатп, ти знаш, да је Петар у Риму у самом почетку основао епископску катедру". Ја сад нисамнамеран да разматрам она дата, што се наводе против вероватности овога текста . . . . (Покрет). Ми ћемо се вратити на њега, но ја хоћу да вам кажем, у какој је мери света бида ова основа речи св. Отаца. Тај исти Иринеј, на кога се мадо пре позивао наш противник, тако исто и са таким истим уверењем веди: „Ја бих могао да вам именујем све оне, који су, од времена Апостода на до нас, постављенц биди за епископе цркве" (он говори против јеретика); „њих сте", вели он даље, „ви дужни да слушате, а другога никог, с тога, што је само оно истинито, чему је Исус Христос учио Апостоле, и само оно треба да се верује, чему су апостоли учили своју цркву п своје