Sion

238

ја не износим овде своје мншљење, него повторавам речи врло уваженога човека, који није католик, и стављам на супрот пређашњпм — одживелим аукторитетима најновије, тако рећи, данашње разрешење овог.а задатка. Ви, дакле , јасно 'видите , моји драги слушаоди, каква ситничарска и жадосна питања хоће да ставе на супрот овом великом догађају, који је основа цеде цркве, не само за нас катодике, него и за све , па и за наше противнике, почем је за свакога појмљиво, да ако је Петар био у Риму, онда се свп онп које је Христос позвао п ради којпх је дошао да пх искупи, морају покоравати гласу последника аностола. Па за.р и може бнти сумње о Факту тако јасном и тако важном, о Факту, којн је потпуно одостоверен огромном множином сведока свију векова, свију времена, свију праваца, у коме се саједињавају стари јеретици са старим католицима, научењаци с нростацима, псток са западом, пане с главарима схизме с патријарима других цркава, с онима који су се одвојили од Рима, — о Факту, који је толико пута претстављан од живописаца, образорезаца , вештака сваке врсте? Зар се- може сумњати о Факту, који су сви људи, па ма какој хришћанској религији припадали, кроз толике векове, признавали за основ своје вере, за основ јерархије и власти њихове, којој су многи од њих приписивали деспотизма ? И такав замашан догађај хоће да побију мишљењима некаких Михајелиса и ЕлендорФа због какве године, која је по хронологичком рачунању излишна или недостаје? Но да бп дали одговора на све, на шта се позвао мој противник, ја ћу да проговорим о разлики позива што су их добилп Петар п Павле. Петар је, истина ,' одређен био да проноведа обрезанима, те је с тога и ирозван био апостолом обрезаних, а Навле је био апостол пезнабожаца. Почем пак у Риму нпје бпло обрезаних, то веле, да Петар није имао ни потребе да иде у Рим! Ја памтим, да је Цицерон, у својој речи за Флака , казао: „сад је ред да се каже о злату, што га Флак није допустно да се извози у Јудеју, но ово ја морам да говорим полугласно, да не би међу овим јеврејима произвео немир и побуну." Као што се види , јудејска колонија, која се недавно преселила била у Рим, била је тако јака, да је могла уплашити Цицерона и принудити га да шапуће. Коме је непознато, да су Јеврејп после били под покровитељством Ћесара и Августа? Па зар није код многих латинских појета сачувана успомена о 1ге§е8Ш1а ЗаТЛаШа? Један између њих рекао је: 8о1а8