Sion

280

његови, налазећи да су поступци папини противнп канонима, одЕазаше се од посдушности рим. ирестолу и свакога сношаја с њим у црквеним пословима; 3. „да пребивање и надаље у унијатсву, сљедств. у подчињености рим. папи, може дати повода злонамјереним особама, да у име католицизма и у интересу његовом иосељавају међу нама и нашом паством раздор, да наведе сумњу на чистоту и правоту нашег дјеловања и да, побуђујући нас да против правитељства поступамо, ставе нас у немогућност да испуњавамо своје дужности сходно нашем звању, коме смо ми позвани по науци искупитеља и примиритеља Господа нашег Ис. Христа, који је љубав, правда и мир у Духу светом; „нама, који смо дубоко убјеђени у истинитости правосдавља и који смо многовјековим искуством дознали сва многоразлична бједства туђег господства и подчинења Риму, друго ништа не остаје, него пожелити, да би подпуним успостављењем пређашњег јединства са иравославном црквом ми и паства наша могли наћи оно спокојство и духовно напредовање, кога смо до сада лишени били, а уједно, да сви древни устави наше православне цркве и сво древно богослужење буде утврђено код нас сада и у сва будућа времена. — ми, као посљедњи унијати, који у предјелима руске државе живимо и који смо Не по нашој вољи, него усљед разних неблагопријатних околности одпали од православља, придружујемо се сада опет к вјери отаца наших, вјерујући и надајуђи се да ће милостиви Бог излити на нас дарове свога милосрђа и да ће нас просвјетити светлошћу истине, од које се ми срцем никада удаљили нисмо, јер смо увјек у Д^ховно^м обштењу били са једином, светом, саборном и апостолскбм православном црквом." Из тог знаменитог акта, који је израђен био од најпрвих преставника свештенства холмске епархије, уз саучешће свију окружних протопрезвитера исте епархије 1 ) види се најјасније да побуде к придружењу к православној цркви код гр. унијата нису никако биле онакове, каковим жели да их Џигссгн или Моппе представи, а на против оне произиђоше из свијесног нојимања унијата свог Фаличног положаја, у коме се налазаху за читава три вјека под влашћу папском. која није поштедила никаквих средстава, није им поштедила ни језик, ни предање, ни вјеру, само да их коначно од православља, а уједно и од своје народности отуђи, и у коме Ј ) Види Протокол сабор. свештенства и консисторије холм. елархије од 18 фебруара ове године.