Sion

867

нојавшпе се на свет његови многобројни књижевни радови а иарочито у опссгу духовне књижевности (морално богосдовље, скраћена литурђика, опширна литурђика, духовни часопис „Недеља" и т. д.) 1866 год. он је дошао у Русију на позив државне комисије, која беше одређена за старање око ширења народне просвете у царству пољском, и буде постављен за проФесора Холмске богословије, а 1868 г. већ беше наименован за члана Холске јепархијалне конзисторије. Ван сваке је сумње, да је отад Маркела участвовао у присаједињењу унијата ка нашој иравославној цркви. Отац Маркела после кратког времена по посвећењу за јепископа одпутовао је у своју Љубљанску јепархију и он данас тамо проповеда слово божије и служи нравосливно-источну цркву, славећи Господа што је цељ своју постигао и хиљадама своје браће из заблуда извео и на прави иут их упутио. Ево његове беседе, коју је говорио кад се пастви својој јавио: „Оллкл тев-к, Еогг(, поклзлкшшг? нтг ск^тг!" У прво доба хришћанско, Хришћани проводише целу ноћ у очи великих праздника у цркви на молитви, а кад рујна зора казиваше блиско наступање дана, онда свештеник преузносећи у хвали Творца за јавлење светлог дана у јављеној већ светлости вере, усклицавао је: „слава тебје иоказавшему нам свет." Како да не ускликнемо са тим речима данас и ми, ми, који после дуговековног бдења празнујемо свечаност, која обраћа на се пажњу целе западне цркве — оне цркве, која нас је на свагда из свога наручја испустила; свечаност, која ће зарадовати сву источну цркву, јер њен блудни син, који беше мртав —- оживе, беше залутао, па се нађе; свечаност, која изазива да Богу благодаримо како за светлост вере која нас обасја тако и зато, што Бог показа на нама самима, како света сила православља привлачи к себи све оне који