Sion

598

тужних гласова, којим српски иарод у Босни , Херцеговини и Старој Србији вапије за помоћ у великој погибији својој. Овај витешки — но варварском отоманском силом потлачени народ, кроз дуге векове сносио је све муке и иатње, као што су трпили и мучениди хришћани од незнабожада. Све што је зверска ћуд турска могла пожелити , и дивља душа вихова смислити ради уништења православног славеносриског народа на балканском полуотоку, — све је то као бујида изливано над главом јадне турске раје, која у очајању више пута устајаше, да се брани, али не успеваше за то, што непријатељу помагаше Јевропа, те због тога сиротиња и изгуби веру у правичност Јевропе, а сачува још само, као светлудање мртвачког кандила, наду на милост божију, и уздајући се на своју срећнију и слободнију браћу у Србији и Црној Гори. Доиста и сињи би камен проплакао од тешких и нечувених јада и невоља у Босни, Хердеговини и Старој Србији ! И зар вама, браћо, да ређамо и причамо та зла, те грозе и ужасе, кад их у крупним потезима налазите обележене у путничким причама по дивљачким африканским пределима. — Хоћете ли, да вам их само неколико поменемо што се до скора па и данас, на очиглед просвећене Јевропе догађају ? Глобе и намети свакојаке врсте дотераше рају некадашње господаре земље, до просјачког штапа, огулише је до голе душе , и то не само сада но и у обично мирно доба, те је већ с тога вигае пута тражила спасења у бежању или разсељивању. А убијства, апшења и дугогодишња робија у мрачним подземним тамницама „где се легу змије и акрепи", безчашћење жена и покољ нејаке деце на материнским грудима, — то су појаве и догађаји у Босни и Херцеговини на дневноме реду. Али о ужаса! Ево недела што их ни зверови ни сами дивљаци неби учинили! Турци у Босни и Херцеговини у другој половини 19 века, у иркос хришћанској цивилизацији