Sistem trgovačkog knjigovodstva

41

Тл. Књ. дугује или потражује. Јо је у главноме ток књижења рачунских односа.

Књижење пословита проузроковане промене имања по количини % роду.

Да се ово књижење предузима после прибелешке самих послова — држимо, да се само- по себи разуме. Сваки улаз или излав меница, робе, ефеката по т.д. књижи се, како смо то већ приликом разматрања „сконтро-књита научили. Ван свега реченога, књига Блатајна служи нам п као сконтро-књига, и као књига за прво бележење контантних послова.

в. Ењижење рокова.

Ако је којим год обављеним послом учињена каква промена у роковима наших обвеза и потраживања, ту промену морамо савесно и брижљиво да заведемо у књите за тај посао одређене. Из преднаведенога видесмо како се са роковима поступа и држимо, да није више требе, да о томе још коју кажемо. Прибелешком послова, књитжењем рачунских односа, шромене имања по количини и роду његових делова и књижењем рокова — испрпли смо тему о „току књижења обављених послова“ а преостаје нам само, да још пропратимо и оне књитоводствене радове, који су скопчани са закључком књита и који нам дају извешћа

%. 0 успету у раду.

Као год што се при почетку рада пописује имање које улажемо у ту радњу, тако је нужно да по истеку некор времена, обично једне године (што и закон налаже), по ново попишемо наше целокупно имовно стање а у цељи, да сазнамо разлику између почетка и последњег пописа, како бисмо сравњењем једног са другим савнали и спет, који радом својим постигосмо а за време од пређашњег до последњег пописа. Овде ћемо,