Sistem trgovačkog knjigovodstva

И а

ту >»

але, мануале, ит. д.-=— тиме се, велим, не отварају врата к знању, и највише што ученик мучећи се тим страним и неразумљивим речима постићи може то је, да натрапа на тдекоју зурку кроз коју може да завири у скривену а незнану тајну; но тај поглед његов остаће увек тек само жељно завиривање И — ништа више.

· Ја сам другог мишљења. И књиговодство је наука, коју ваља учити разумевањем. Мени је дељење књига споредна па и пашшшна ствар, јер ако је једна књига „главнија“ од друге, то ова друга није незначајнија од прве. Хоће ли трговац на главним књигама платити

више таксених марака (китова) него на споредним —

то је за науку о књиговодстВу веома споредна ствар. Даље, мени је излишна она играчка са „спетемима француским, талијанским, енглеским, кајловим и Т. Д. п тштам, има ли математика ТИХ _снетема“, предајели се н. пр. тригонометрија 10 пштагорејевом, кемија по немачком, географија по енглеском, Или зологија по руебом а ботаншка по шведском систему 2 Ако је Њутн отац математичкој физици — ова није зато Њутнова, већ општа, То разметање са системима у толшко је још неоенованија, што су ти системи обично беспетемни, осим ако се баш у тој бесистемности жоће да огледа неки „спетем“ — то је друга ствар. Ја сам пошао другим, засебним путем, у нади да ће зрелији ученик, идући овако означеним правцем, самом без упутетва учитељевог моћи до жељене мете доћи да ће и сам учитељ, служећи се овим методом, најбрже и најлакше моћи одговорити свом племенитом позиву. Трудио сам се да ништа пре не споменем, док то не би прпродним током саме ствари само по себи на ред дошло. Једно мора да извире из другог, мора стајати у стварној свези са про пет. У колштко сам у томе. успео, 10 нека оцене други стручеаци, а ја ИХ За ТО ЈЕ АЛОЈА као друг њихов по занимању своме.

У погледу терминологије начело ми је ово: Што је опште већ од свију. народа усвојено, задржао сам,