Školski glasnik

Стр. 50.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 4.

Слава му! Био је наше горе лист! То је, додуше, прешло већ у заборав, ал' ми нећемо заборавити, јер поред богодана му талента, ту лежи кључ за решење Матавуљева доброг познавања људи и прилика у животу, т Сима Матавуљ т0 ј е ИЗВО р на ко ј ем 1050 190Н • т_ Јв он захватио ону моћ и језгровитост у изразу, ту је оно богато поље, на којем је могао положити основ својем дубоком психолошком погледу, присвојити богатство слика у језику. У свима његовим причама нема ни једног натегнутог, театралног моменга; све је просто, ириродно, онако како је бог створио, алн тако складно, да те осваја за увек. Сви његови типови, од оних у нежном „Анђелу младог љета", па до Букара у Фра Брну, свисуједнако иримамљиви. Таку савршеност може еамо онај изнети, ко.ји црпе на бнстром нар даом врелу. А такав рад мами те да га с правим уживањем проучнш не само један пут него и још који пут. У чијем изразу така моћ лежи, то је богодани песник. Матануљ је дао најбољи пример, како се и познавањем стране напредне књижевности, вештом руком и богоданим даром, може и на свом рођеном земљишту створити трајно и ириродшЈ дело, а не утица јем страних умотвора скренути у туђе воде и дати оно, које не пријања души нашег народа. То треба да је узор, нашем млађем нараштају књвжевном, а не моДернизам по сваку дену, па и по цсну сувог, безначајног, силом натегнутог, болесног песничког маштања и неких слика, које нигде не постоје, него утичу на читаоца и у сред маја, као јутро дубоке јесени, кад га пробије јесењи пљусак. Један је бол тежак, што Матавуља нема више, други је још тежи, што таких и немамо више. Слава му и хвала!

Тежње за преображајем школе. (Наставак). Задаћа је васпитању и настави да склоности помажу и да их пренесу и отемеље у моћ воље; ово бива помоћу логичког, естетског, етичког и религиозног васпитања и наставе. Кад се склоности боље проуче впди се, да ту има важну улогу пласгична вештина детиња. Да деца теже за иластич ним приказом представа. увидело се и најцростијим опажањем. Деца прпмитивних народн праве реалне облике од блата, а тога има и у наше деце која живе слободно у природи. У свима овим приликама познато је да цртање у сваком погледу заостаје иза облика. У овоме раду дођу до добрих способности и мање (пособни ученици. А ако се пластични прикази запоставе, изгубе се и не упознају се и те способности. „С тога је баш с иедагошке стране важно да се V ових мање способних ученика потпуно развију способности. Ово је од великог значаја и по друштвену заједницу, да се у појединцу развију способности, које ће се моћи употребити. Помагање хармониског образовања душевних особина остаје и даље, јер ве тража да се све способности једнако усаврше (Лај). Кад се уз то узме у рачун колико је данас у практичном жнвоту потребно све више знање и појимање предм^та и њихове запремине како у завату, тако и у науци и у уметности, то ће се лако увидети од колике је важности обра зовање у том правцу. Код пластичног приказа има техника битну улогу; она се м же постићи само смишљеним вежбањем. Све се више истиче, да преображај школске наставе треба извести на основу начела рада, у корист овога било би што јаче неговање тех н ичко-у метни чког образовања. „У овоме не достаје то што се слабо доводи у везу мишљење о стварима, место што се доводи у везу са речима", а најважнији је еедостатак то, што се не васнитава воља за рад. Васпитавање за рад може се постићи само вежбом у раду, а ово је у садашњим школама ограничено само на проучавање, па и то једнострано. Рад је постао поклич 19. и 20. века, баш тако као литерарно-естетско образовање у 18.