Školski glasnik

Стр, 66.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 5.

ском, данас је н. пр, на занаду сувремено интање о биолошком принцину у настави. Неки пропагишу биодошки принцип за све наставне гране, неки само за природне науке. 0 таком једном питању, требало би да се у пролетњој седници сваки срески збор у својем кругу посаветује, проучи добро разна становишта меродавних људи у томе, практично огледа добре и лоше стране тога питања у својим школама, а евентуално и практичним приказом у среском збору. На крају да донесе своје одлуке поткрепљене стварним разлозима и те своје одлуке поднесе на расправу у заједничкој седници, уз то свака збор да одреди по једног реФерента, који ће на заједничкој седница заступати становиште дотичног збора у томе нитању. У заједничкој седници развиће се после реФерентских извештаја расправа, и разлози који победе важе као резултат по којем ће се после тога у раду посгупати. Тек у том случају, ако би при такој дискусији потребно било и практичну обраду изнети као помоћно средство разлозима за или против, могло би се прак тично радити у тим заједничким седницамај, а у редовном случају не. Сличан поступак у донашању резолуција, употребио би се и код оних питања, која се тичу спољашњег уређења школе или онштих педагошких питања, а тако и код оних питања, која потичу из односа учитељевих према школи, самоуправи или другим нешколским питањима, а у којима се тражи учешће учитеља. Да би се одмах у почетку, створила једноликост у раду свих зборова за ту заједничку седницу, држимо да !и требало већ сад, да сва три збора у бачкој, споразумно ставе на дневни ред за своје ускршње зборске седнице оно, о чему мисле заједаички расправљати у јесењој седници. Жеља нам је да рад тих заједничких седница, пође одмах добрим правцем и да не стигне на тај пут тек после дужег лутања, као што смо ето десет година ишли тамо, амо радом нашим у седницама ереских зборова, док једва једном ето не стигосмо на прави пуг — у седницу заједничког рада. Кратко је време, да о свему овоме потање измењамо мисли, али држимо да

би у ускршњим зборским седницама могли претрести ниже озпачене теме, како би о њима могли донети своје становиште у заједничкој јесењој седници, Из унутрашњег уређења школског, могли би у ускршњој седници расправити питање: о фономимици у наотави ирвог читања и писања, с иогледом на ираву њену вредност ирема основном иринцииу у тој настави. Из спољашњег уређења могли би расправити питање: 0 дисцгшлинарним правилама. А из нешколских питања у којима су учитељи заинтересовани, могли би означити : Становиште учитељско у иогледу иојачке дужности у цркви. Сва ова три питања и сувремена су и врло важна. У исто доба о њима се води реч и у страних учитеља. Проучимо ли добро така питања, изнесемо ли јаке стварне разлоге за њихово уевајање или против њих, помоћа ћемо и чиниоцнма у меродавним самоуправним круговима, упознавајућа их са правом вредношћу или безначајношћу тих питања. Тиме ћемо свакојако пре доћи до некиг стварнијег резултата, него евентуалаим ћутањем или периодичним местимичним изрицањем неког суда о таким питањкма. Такав суд често пије довољно меродаван, а суд свију нас меродаван јејош текако; и не само да нам стиче лешни углед, него и морално веже оне, који одлучују о животу неке установе, да нрихвате такав суд.

Тежње ва преображајем школе. (Наставак). За унутрашње уређење народне школе, од великог је значаја становиште моралнорелигиозне наставе. Од њега знвиси живот који струш кроз школу Не може нас занимати она разграната борба у томе гштању, која постоји на западу међу присталицама разних верских огранака. За нас је < д вредности значај те наставе са васпитног гледишта. С тога ћемо о томе изнети становиште признатих педагошких мислилаца.