Školski glasnik

Стр. 90

ШКОЛСКИ ГДАСНИК

Бр. б.

спремио све што треба за седницу: Тај одбор примао би предлоге, резолуције, еастављао дневни ред, нримао и истицао кандидацију за иредседничко место. У погледу рада на такој заједничкој седници ; одбор овај не прихваћа предлог управног одбора сомборског среског збора, да се одрже практичне радње у тој заједничкој седници, него је тог мишљења, да се у такој заједничкој седници расправљају начелна становишта учитељска у питањпма уређења школског, унутрашњег и спољашњег, у питањима оаих односа, у којима су учитељ или школа ангажовани, а што не спада у делжруг позива учитељског или школског или није у директној вези с њима. Прихваћа предлог да сваки збор може износити своје предлоге, али да појединци то чине преко скојих зборова или у ванредно важним и журним потребама, директно. У вези с тим предложиће овај збор својој среекој седници, а и осталим среским зборовима, да се већ сад у ускршњој седници обраде у сваком збору ове три теме и о њима у заједничкој јесењој седници донесе коначно становиште и то: Из унутрашњег уређења школског: 0 фономимици , из разлога што је то данас сувремена тема у нашој држави, што јој се иридаје извесна методска важност, која можда није баш тако јако оиравдана и што се довољно некритичким примањем тога метода може створити могућност, да тај метод стече неку врсту облигатности у настави. Са свију тих разлога потребно је да се тај метод критички испита. Из спољашњег уређења школског : 0 дисципликарним правилима за учитеље, из разлога, што је то једно од најважнијих питања по самоеталност учитељеку и слободан рад школе и учитеља; што је то питање баш сад сувремено код нае више него икад, јер наши самоуправни школски органи, хоће да систирају досадашња дисциплинарна правила за учитеље и на место њих уведу друга. Стогаје потребно да се у том питању чује реч и становиште учитељско. Из нешколских питања, у којима је заинтересована школа и учитељство; 0 учитељској појачкој дужности у цркви, из разлога што је то питање већ тако сазрело, да је крајње време, да се коначно реши; што је то иитање на дневном реду у учитељским

круговима наш^м већ више од 30 година; што се о томе питању живо расправља и у учитељству страних народа. Решено је даље : Да за 1. иитање прахвати реч>ераду у име овог збора у з једничкој седници, зам. иредседник овог збора Ђ. Михајлови%. За 2. нитање прихватиће реФераду за среску седницу члан овог одбора Младен ЂурошевиЛ, а по том да се коначно одреди реФерент за то питање за заједничку седницу. Ва 3. питање да прихвати реФераду члан овог одбора Танасије КостиЛ и за заједничку седницу.*) Практичне обраде. Поступак пра плетењу женске чарапе. Лекција за III. разр. женеке оеновне школе. Катица МихајловиЂ, учитељица у Сенти. (Наетавак). б) Средњи део. Овај део листа је најтежи. Погледајте ирегледалицу. Како се мења средњи део све на ниже? Плете се све уже, јер се често саилећу две петље заједно. То се зове смањивање. Сад плетите све као што ја кажем. Почни! Плетите иетљуод шва. (Плету.) Сад једну петљу равно. (Плету). Две петље да ове сплетете обрнуто, заједно као да је једна петља. (Шет/.) Је ли готово! (Јеете.) Сад плетите унаоКч>ло даље равно, као и код горњег дела, али на четвртој игли оставите три последње петље. Је ли готово? (Јесте) Сад опет трећу од краја и иретпоследњу сплетете обрнуто, заједно као да је једна. (Учине), Сад последњу равно (Учине) Сад ће доћи опет мало лакше. Плетите седам пута унаоколо равно без смањивања, као у горњем делу, али не заборавите да начините петљу од шва. Тако ћете још девет пута радити : једанпут унаоколо са смаљивањем на првој и четвртој игли, после тога седам пута унаоколо равно без смањивања. Кад је то готово кажем : Сад ће ићи мало друкчије. Од сад плетите опет једанпут унаоколо са смањивањем као и пре, али затим не седам, него само нет пута у наоколо без смањивања. Како сте пре тога плеле ? Колико сте пута тако плеле у свему? (Девет пута.) Како ћете сад гмести? И тако десет нута Колико иути ћете свега смањивати? (20 пута,)

*) Изнели смо ово решење новосад. одбора, ^агапроуче и чланови осталих зборова и евентуално прихвате. како би рад у заједничкој еедници био што складнији и потнунији.

»