Školski glasnik

Стр. 86.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 6.

природе. Когод се бавио васпитачким радом, осећао је потребу, да се бави посматрањем детета. И како се развила научна педагогија, познали су копчу — која тре ба да везује педагогију са психологијом, (Наетавиће ее.)

Реч=дв? о рачунској настави у основној школи. Да говоримо отворево. На раекрсвици прелаза из старе у нову школу, пре тридееет година, ми емо се били тако захукали, да смо хтели у просветном животу нашем, да учинимо на мах необичан скок. Хтели смо одмах да нам се цео свет диви. И за то емо немилице грабили и пресађивали у своме просветном врту све, што смо у туђем уочили за ново и умишљено напредно. За доказ ове тврдње, ено нам „Наст. плана" од 1872. г. Чисто човек не би веровао, да је тај „Наст. план" био прописан за основне школе. Па ипак. Како је било у свему, тако је било и сарачунском наставом. Док се у нашој етарој школи вртело све оке четири основна рачунска вида, као јединог базиса животних потреба те наставе, дотле се нова школа винула у тој настави скоро у заоблачан свет. Па као да нема иред собом слабачка подобија, божја и као да нема децу од 6—12 година, хоће да створи од њих чудовишта од математичара. Нова школа хоће, да свако дете, са навршеном 12. годином, буде савршено у свима могућим комбинованим рачунима, који се у животу појављују. И за то се труди, да га створи и малим и великим земљорадником; малим и великим индуетријалцем. Хоће да га начини од 12 година и мерником и архитектом и књиговођом. Хоће — чудо од њега. .. . Ено, сетимо се само оних силних и тегобних закључних рачуна, које данашња „Наст. Основа" прописује. Ту су закључивања од једнине на множину и од множине на једнину. Даље : Од множине на многоетручни броји и од множине на једаи део. Од множине на један део и на многостручни број тога дела. Од множине на једнину и на другу множину. .. И ти Боже знај још како. Па ту су десетични бројеви и обични разломци. Ту је правило тројно, просто и

сложено; ту талијанска практика и — каматни рачуни. Ту правило друштвено и смешано. И ту је земљемерство по „Наст. Основи" па и књиговодство. И све то требају деца да науче у добу своме — као што је већ напред наглашено, од навршене 6. до навршене 12. године, и да се са свим тим у животу користе. И онда, којим путем још имају деца доћи до свега тога знања и умења за шест година! „Наст. Основа" прописује, да се у I. р. научи рачун до 20 ; у II. до 100; у III. до 1000. У IV., V. и VI. разреду има се научити у безграчном простору. Али ту „Наст. Осн." навалице заборавља, да смо се са таким распоредом подухватили правог сизифовог посла. Јер ево већ више од 35 година, гурамо ми тај сињи терет уз брдо. Више од 35 година, кљукамо ми читава покољења са тим силним рачунима. Па шта видимо ? — Да ли смо одгурали камен уз брдо? Јесу ли та наша покољења постала паметнија и виспренија у рачуну? Да ли смо добили оне, на ночетку замишљење математичаре? На жалост нисмо. Не само математичаре да нисмо добили, већ готово нисмо постигли ништа. Просто ништа. Јер блесак и тридесетпетогодишње хвалисање, тек нећемо рачунати у добит какву. То нае само још више квари. За то смо се и спустили доле. Спустили смо се, где смо и били. Па још и то је благо речено. Спустили смо се ми још и ниже. Спустили смо се толико ниско, да данас, у много случајева, можемо смело и без зазора тврдити, да је стара школа била у рачуну сразмерно много напреднија, од наше нове — модерне школе. Можемо смело и без зазора рећи, да су етарија покољења излазила из школе сразмерно много спремнија из рачуна, него потоња — новија. И то је света истина. Још ире неку годину, када би заишли у народ и потражили оне оседеле ратаре етарине, који су се школовали још у оне, скоро заборављене дневе, па још ако су за оно доба били мало бољи ђаци, сваки вам је са сређеном сигурношћу и са разумевањем знао израчунати у своме домазлуку све, што се са четири рачунска вида даје проето извести. Собраније и отјатије; множеније и дјеленије тако се уживило у њега, и тако мује све још свеже у памети, као да је јуче школу напустио. Таблицу множења ће вам изговорити без запињања. А то је тај старац научио још по методи, коју ми данас називамо дрееуром.