Školski glasnik

школски глдсник ЛИСТ ЗД ШКОЛУ И УЧИТЕгЉЕ

Бр. 7. У Новот Саду, 15. аорила 1908, Год. I.

САДРЖА Ј: Конгрее Словенеког учитељства у Прагу. — Тежње ва преображајем школе. — Одношај педагогије према поихологији. — Реч, две о рачуну у оса. школи. од Т. Костића. — Педагошки преглед : Франиуска. Школа и настава: Рад комисије за израд у зак. о нар. школама у Србији. — Учитељсгво: Конгрес слав. учитељства у Прагу. — Практичне обраде: Плетење женеке чарапе. — Из школеке самоуправе: Нови епарх. школ. надзорници. Решења Школ. Савета. Извештај ЕП10 у Темиигвару за 1904-б. г. — Белешке. ~ Нове књиге. —

Нонгрес словенсног учитељства,

Овог лета одржаће се у Прагу Конгрес словенског учитељства. То ће бити 9, јула о. г. по н. к. Значајна је ово појава у просветном животу Словенства, а да ће рад конгреса бити изведен на добром основу, сведочи програм рада, којп у целини доносимо у овом броју. Уз то нас учвршћује у том уверењу и та околност, што је дела ствар у добримрукама — у рукама Чеха. Чешки учитељи су и до сад у сваком свом раду, залагали се оном истрајношћу, која је већ чувена као одлика у опште целог чешког народа. Том одликом постигао је чешки народ успех. да је постао најкултурније словенске племе, које се такмичи у просвети, уметности, индустрији, трговиви и земљорадњи, са напредним занадним несловенским народима. Та околност улива нам вере, да ће кроз цео рад конгреса словенеких учитеља струјати свежина, да ће стваран резултат љегова рада бити обртна тачка, која ће за будућност дати смишљен правац и правилан распоред, по којем ће се народном образовању словенеких племена дати што приближнији заједнички тип. Но осим значајносги тог конгреса по народни иросветни напредак, рад конгреса треба знатним делом да утиче и на знједницу свег словенског учитељства. Вез те заједнице слабио би општи заједнички рад на народној просвети. Том

заједницом, иак, и учитељство мањих словеиских племена добило би полета за из вођење просветних идеала, како својих учитељских, тако и целог свог народа. С друге стране била би така заједница, моћна заштита и меродаван судија, против реакциоеарских покушаја на школу и њезине раднике, долазили ти покушаји од туђина или поникли у самом племенском друштву. Така снажва заједница, челичила би, дакле, вољу за просветни рад, штитила би педагошке истине у практичном извођењу, понела би бујно општи просветни рад угледном висином, створила би сређеност у општем просветном раду и тиме би створила могућност, да дело основне народве наставе, а затим опште просвећености народне у целом Словенству, добије свој изразити облик, а уједно да добије значај одређеног циља, којим би Словенство упоредо стало са културнијим расама. У тако угледној заједници и свака саставна јединица, дошла би на просветном пољу до јаче вредности, јер би и она Фактичким успесима, тако смишљеног рада, заиста завредила бољи углед, стварнију вредност. Велико би то дело било, ако се само и у редован колосек доведе. А ако се и тај увод само постигне, ко да посумња у успех таког величанственог рада! Колико је у ошпте по науку значајна главна тема „0 народном васпитању", која ће се на конгресу темељно распра-