Školski glasnik

Бр. 5.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 235.

зедов није унео у буквар ни библијско храдиво, ни моралне изреке, него речениде са таким са држајем, како ће се деца одвраћати од лакомости, облаиорности, а тиме је уједно хтео да учини наставу забавном, занимљивом (еш-1е1, Гег шИ 6пЈ, 1ег; еј, пе — јфи), |е! — шИ — {фјп, !еп; и т. д). Трећи је неријод од Еберхарда Рохова (1734—1805.) Рохов је место библијског и Базедовљевог градива, узео моралне приче о уљудности, скромности и т. д., осим тога описе грађанских и сељачких прилика у облику прича. Рохов је ишао за тим, да уз иравилан говор развија и мишљење, а на занимљив начин да забави, много да деца виде и опажају, да оно што виде правилно схвате и правилно саопште, да им иоправи говор и даде толико знања колико им треба. Рохов је написао 1776 год. „ШпђегЈгеипћ." Из ове књиге деца су читала како еу етекла нешто спреме у читању једносложних речи. У „ШпћегЈшшћ-у" било је градиво према дечјем схватању, без библијског и катихизиског градива. Роховљев рад раширио се осим Пруске по свима земљама где је немачки језик владао, па и другима, и јако се доиао. Преко 100 000 екземплара његова „Шпћефецић а" ушло је у народ. По Роховљевом правцу Фиблови су добили не само другу садржину, него и подеснија распоред. Градиво библијско пренет) је у веронаучну наставу, а у настава читања истакнута је сврха језичка. Ова реоорма наишла је на јак отпор код сељака. У разним крајевима појавиле се агитације против „нове моде" Фиблова, који еу место религиозно-црквеног градива имали моралне поуке и дечје тте. Долазшо је по негде до праве побуне. Када је 1776. год. изишла књига 31 33 © Жис{))1пб1ег пнћ 2еје1шсђ за протестанске школе у Насавско-Вајлбуршкој покрајини и кад је то и в 1аст у Вормсу огласила 1771'. г, народ је био веома огорчен. Биће да су попови бунили народ на то, јер кад је тај Буквар изишао, па у њему није било 10 божјих заповеди, символ вере и молитва господња, народ је мислио да се ту ради о укидању вере. Устанак народни био је озбиљне природе и кнезвладалац није се осећао сигурним у својој ирестоници и тражио је из КурпФалца номоћ, на основу чега му је поелато 800 момака из тамошње трупе. После тога се развио процес и т. д. а осим тога је и по другим крајевима било таких појава. *

ОрФелин је радио Буквар под утицајем филантрописта и оног правца који је касније Рохов заступао, а који је био прелаз са Филантропског начина на Роховљев. Ор®елинов буквар спада међу иокушаје да се дотера метода ерицања Првобитним срицањем учила се нрво напамет слова редом. Хекер (1750,) покушаоједа поправиметоду срицања те је прво учио самогласе а после сугласе. Овај правац је и ОрФелин усвојио. У добу пре и после Ор®елинова Буквара, било је у Немачкој много и разноврсних покушаја да се поправи метода срвцања. У то доба је и Фелбигер развијао свој рад у Шлезији, а затим у Австрији. Тада су изишле и његове књиге 1.) ,Деи ешдепсђ1е1е§ 31 33 ©-33ифј1а&и иић 2е(е6исђ(е1П е(с. 1763. Уз ову књижицу изишло је упутство и означене су биле разлике које дају предност новијем начину, над старим 2.) Под истим натписом књига за школе у Шлезији. ©адсш 1774. 3.) Шеше ©сђи1* |фп|1еп. ЗЗашбегд ипћ 2Виг§ђигд. 1772. 4.) 91 33 6 ођег 9ЈатеиБисђ(еш јиш Ое&гаифе ћег @(аћ1јфи1еи. ш ћеп ?. !. @(аа1еи. 2Шеп, ш ћег ћеи^феп ©сђи1аи(1а11. 1778 (1. ЗД. 1774.) 5.) ЗДоћеиБиф ЗВЈеп. 1775. 508 стр. Ово је било онширно упутство за учитеље у „{аЈЈегПсб^ЈоиЈдПсђеи @г&(аићеи*). ОрФелин је по свој прилици морао познавати ове радове Фелбигерове. У упутству наводи ОрФелин о московском и кијевском Буквару „но как оние буквари устројени ради Росианов ким из говар ивание писмен и речении словенских природно" . . . а напротив того у Сербов изговаривание речении весма отмјенно" . . . Из овог се опажа, да је ОрФелину познат био захтев тадањих немачких методичара. Онје донекле наслућивао важноет артикулације гласова, која је данас сувремена у немачких методичара, али јој у оно доба, није могао ухватити прави значај.То се види по оном што вели за погрешно замењивање гласа Ф и в (®ала и вала). Он напомиње да је такавизговор „својству нашега лзика нротиван а и самому слуху не весвма пријатан." Даље вели за учитеља „да может отрока к совершеному доброму чтенију за веема краткое времја без великаго труда наставити" . . . „чтоб дјети по том и из прочих книг чрез времја тол долгое читати училисја, како то досеље чинено" . . . *) ђ. Зефгег. ®1е ШМјоћеп ђе§ аЏп 2е[еииЈе«гсђ13 35ег1ш 1882.