Školski glasnik

0

Бр. 15.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 239.

не вреди без знања земљоиисног и без разумевања „Картљ ГеограФическихБ." А у III. одељкуО исторш каже: „Что би совершенно разумЉвати исторш, нуждно ЗСтћ знати ГеограФШ и имати чертежи Гсогра®ическш тоеств Ј1андкартв1." Градиво је изложено по аналитичком начину, који је у оно доба био сувремен. Хербарт Цилерова школа тражи, да се земљопис и повесница доведу у најтешњи однос. Ово је заступао и велики геогра® ЗЈШег. Разуме се да се ово становиште сасвим у друкчијем нравцу схваћа, него што је то било могуће извести у доба, кад је Орфелин израђавао свој уџбеник. Но карактеристично је да се он ослањао у свему на наиреднији правац. Из тога би се могло закључпти, да су му били познати захтеви тадашњих иедагошких кругова, у корист напредније школске наставе. На крају долазимо до резултата, да је ОрФелин био вредан, савестан и напредан раденик. Метод његова Буквара одмакао је од првобитног метода срицања корак у нанред, а распоред градива у Буквару спада у оно прелазно стање, кад се од свију праваца још понешто затеклоу настави. Можда ће каснији испитиЕач запазити у ОрФелинову Буквару још коју црту од вредпости. Овде је за сад изнето све штојевредно пажње данашњих школских радника. Добро би било кад би наши другови разгледали и друге старе уџбенике, који им до руку дођу, и изнели преглед о њима обзиром на метод и правац наставни тадашњег доба. Ђ. ^ихајловић. Б Е Л Е Ш К Е. Збор наставника срп. виших д?војачких шк> ла. После 30 и више година састлли се у Но вом Саду 6. (19.) септембра о. г. наставници и нас!авнице овостр не три српске више д војач. школе: новосадске, аанчевачке и сомбореке, на свом другом састанку јер први је био пре три године у Сомбору, и саветовали се овде пуна три дана о томе, какво ће мњење дати о новој наставној основи, на предлог кр. уг. министарства богочасти и јавне наставе коју је за таке школе издало то министарство, а уједно, да се посаветују и о томе, шта ће и коко ћедачане, да се у данашњим тешкрм материјашим приликама, ноправи и њихово материјално стање, које се затекло још онако, како је пре 33 године

одређено од наших автономних власти, па се никад више није доспело на та питања, ма да се зна, да просветни раз; школских трудбеника, стоји у уској вези са њиховим материјалним односима. 100 годишњица сопске ковосадске гимназије. У емислу закључка проФесорске конФеренције од 10. јунија 1908. бр 270. умољавају се сви бивши ученици српске нравославне велике гимназије новосадске, а нарочито они, који су на тој гимназији положили испит зрелости, да јаве најдаље до конца године 1908. управи те шмназије, где се налазе и какав положај заузимају у грађанству. Уједно се умољавају бивши ученици да јаве у колико знају и оне бивше ученике а своје другове, који су номрли, гдесу умрли, кад еу умрли и од каквог су положаја у грађанству до евоје смрти дошли, Та молба шаље се бившим ученицима српске православне велике гимназије новосадске ради тога, да би се приликом ирославе 100 годишњице од ностанка те гимназије, која предстоји 1910. г дине, могао саставити тачан сиисак свију ученика, који су на тој гимназији учили и по коке ће се уз остало моћи проценити рад и вредност те гимназвје за минулих 10Ј година. Најпосле умољавају се сви српеки листови у Угарској, Хрватској, Славонијл, Дилмацији, Аустрији, Босни, Херцеговини, Србији и Црној Гори, да горњу у.олбу прештампају, и то у више маха. јер се жели, да списак бивших Јчевика те гимназије буле што тачнији и потпунији. 0 сталном школ. надзору у Србији. У овогодишњем државном буџету одобрена је сума од 10.000 динара, коју ће употребити будући обласни школски надзорници т проучавање обласлог и среског школског надзора у државама Западне Европе. По своме иовратку, ови би обласни школски надзорници нриредили курс, на коме би упознали ирве среске школске надзорнчке о уређењу среског школског надзора на западу и по томе би одмах ночео тамо функционисати сталнп школски надзор за осн.школе. Скупштина друштва за дечју психологију у Србији Ово младо друштво држало је свој други го.ишњи скуп 3. и 4. августа ове године у Београду На овом скупу претресааа су многа питања из области дечје психологије. Пре скупштине, а у дане 31. јула, 1. и 2. августа ове год. ово је друштво држало тродневни куре, ради унознавања својих чланова са експерименталним ироматрањем деце и при-