Školski glasnik

Стр. 250.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК.

Бр. 16.

ако би се распорез ипак спровео новцем да рукује овај ЕШОдбор, а не поједини управви одбори појединих срееких зборова. Одлучено : Усвојити разлоге управног одбора учитељског збора новоеадског школског среза, те остати при досадашњем обичају што се тиче дневница и путна трошка чланова годишњих одбора учитељских зборова среских. 0 одлуци овој известити сва три уиравна одбора учитељских .^борова новосадског, ст. бечејског и сомбореког школског среза. Из седни це епархијског школског одбора бачког држане у Новом Саду 23. септембра (6. октобра) 1908. годиБе. Практичне обраде. Година и годишња доба. — Адам Пејић - Сарајево. Трећа лекција. Б. Вадоравни положај. а.) Постави сада глоб на тачку а тако да му је осовина водоравна према сунцу и да светле зраке падају осовно на екватор! — Тако. Где падају зраке осовно, где већма, а где мање косо ? — Испореди дужину дана и ноћи на свим наралелама! — Дан и ноћ су једнако дуги. Каква би била топлота на земљи, да земља тако стоји према сунцу ? — Исто онако, као и при осовном положају. — Где би ио томе било живота на земљи? — Тамо, где је умерено топло, на средњим паралелама, као и при осовном положају. —- Стоји ли дакле земаљска осоаина у тако водоравном положају према сунцу? — Не стоји. Путује се глобом даље до тачке б, в и г, а ноступа се, као и под а. Који ће да намести у таки положај лопту у води? — Хајде — Н! — (Сад ученик постави лопту, око које је папир — екваторска равнина у воду тако, да осовина глоба лежи у истој равнини с водом — равнином еклиптике). Како етоји екваторска равнина са равнлном еклинтике? — Стоји једна на другој осовно. — Где ба било живота на земљи, да равнина екватора етоји осовно на равнини еклипгике ? — С обе стране екватора на средњим паралелама, где је умерено топло.

У т в р ђ е њ е. — Кад би земаљска осовина стајала водоравно ирема сунцу тако, да сунчане зраке падају осовно на екватор, онда би се могло живети само на средњим парачелама с обе стране екватора, као и при осовном положају. Претрес. — Каква би била тонлота на земљи, кад би осовина глоба, имала водораван положај према сунцу? — Где би било живота на земљи? — Одговара ли таки положај данашњем животу на земљи? — Шта из тога за ључујемо? (ј.) Поставићемо опет осовину глоба водоравно али сада таао, да је један пол сунцу окренут. Хајде постави га тако — Н.! — Како стоји земаљска осовина према сунцу, а како полови? — Покажи границу осветљења ! — Куда нролази? -- Екватором. - Где би био дан, а где ноћ при таком положају земље према сунцу ? — На оној половини до сунца био би вечити дан, а на противној вечита ноћ. — Каква би била топлота на земљи ? — На једном би полу била ирава жега, да би се све стопило, а на другом права зима вечити лед. — А где би било умерено топло? - Само на малом простору с једне и с друге стране екватора. — Одговара ли таки ноложај земаљске осовине према сунцу, данашњем животу на земљи ? — Шта из тога разбирамо ? — Земаљека осовинане етоји ни у водоравном положају према сунцу. Исти постуиак у б, в и г. Намести мању лопту (земљу) у води у таки положај нрема већој лопти (сунцу) — Н.! Како стоји равнина екватора наснрам равнине еклиптике? — Стоји опет оеовно једна на другој. Утврђење. — Кад би земаљска осовина стајала водоравно нрема сунцу, а један пол сунцу окренут, онда би на оној половини земље од сунца био вечити дан и жега, док би на противној страни била вечита ноћ и зима. Само на малом нростору земље око екватора било би живота на земљи, док би далеко већи простор био пуст. И овај положај не одговара данашњем животу на земљи, те из тога закључујемо да земаљска оеовина не стоји на водоравном положају према сунцу. Претрес. — Каква би била топлота на земљи, кад би био један пол сунцу окренут? Где се не би могло живети? Одговара ли водо-