Školski glasnik

Стр. 252.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 16.

тињеживети, каонибиљке расти, н его само на малом простору земље, док при косом положају земаљске осовине према сунцу могу људи и животиње живети те биљке расти скоро на цел.ој површини земље. — И ношто ми знамо да људи и животиње живе, те биљке растускоронацелој земљи, тонамје најбољи доказ да земаљска осовина стоји коси према сунцу. V степен. а) ГраФички приказ — Хајде да прикажем цртежем што смо данас научили. Чиме ћемо нриказати сунце на табли ? — Кружвицом. Цртај! — Чиме ћемо ириказати земљин пут око сунца? - Дугуљастом кружницом. Цртај. — Сад назначи тачке: а, б, в и г ! прииажи земљу у тачки а ! — Сад нацртај осовину, али пази да стоји косо спрам сунца' Којим смером обилази земља око сувца ? - Од запада на исток. — Назначи смер стрелицом! — Који ће сада да нацрта земљу у тачци б ! — Хајде — Н. ! — Сад нека дође и нацрта земл>у у тачци в — В,; А ти, Н, прикажи земљу у г! — Прецртајте то у биљежнице! б.) Домаћа задаћа. — Израдите тај цртеж на цртаћем паниру! (Наставиће се.)

Из праксе. Стрпљење. Није сваки наставни час, час за угледан рад. Где који промаши. Узрок бива или у нами или у деци. И најбољем говорнику не пође за руком свака беседа. — Наиђу и у школском животу учитељеву тренутци, у којима је неодључан, сумња или је растројен. Не иде нанред. Нешто смета. Нема тачног складног рада. Таки тренутци долазе понајвише код читаља и рачуна — Али само треба стрпљења. Само мира и сталожености! Мало по мало појави се складност и такт у раду! * Тон у школи. Пази увек на свој тон у школи Човек лако скрене на погрешан начин. а да и неће, и не примети. Бива да учитељ дође у зловољу, мргодан је, виче, ружи и т. д. Старо ле-

ковито средство нротив тога је, да помисли : Можда га слуша ко, па можда баш когод ко се разуме у том његовом послу нао и он Гдекоји млађи или старији педагог, чудио би се сам себи (а можда и љутио), кад би једном сам себе могао чути у таком случају, * Лични однос учитељев према деци. Газговарај се и забављај често с децом и ван школе и рада у њој (нред школом, за време одмора). Обиђи где кад оног малишана, који се повукао сам за себе, па сели или стоји где год у страни. Зачодени разговор с њиме, ослободићеш га и задобити за свој посао. И себи си добро учинио и њему. * Хумор. Сваки учитељ треба да разуме наивност и да има по нешто хумора. Те особине сродиће га с дечјом природом и многу горчину у раду ублажити, а освежиће душу мале вој ке. Тај благодатни чинилац у основној настави, не може се дати ни добити, то иде с човеком од колевке. Ко нема тога морао би пазити у колико му је дато да се навикне на њега, само се мора чувати да не пређе у лакрдију. С тога држим да је право имао онај учитељ, који је рекао : „У сваком првом разреду, требало би бар једном недељно да се деца од срца насмеју." * Ситнице. Учитељ мале деце мора у многоме бити ситничар и опет многим ситницама гледати кроз прсте. ❖ Колегијалност. Буди друговима веран и искрен друг. Сматрај сваког као брата, који има исте тежње, исти цчљ и исти терет. Био он из забитног села или из престонице, он ти је брат у звању, зато га поштуј и пази. Но при свем том не зидај сувише високо куле на тако звани колегиалитет. У педагошким круговима, ни једна се реч не говори тако често и тако радо, као реч колегијалност. Али и не ретко се дешавају у односу са колегама појаве, (злоба, суревњивост, денунцирање, интриге и т. д.) са којих би се и нехотице морао занатати: „Па где је колегијалност ?" По Р. УУЈес1етапп-у.

■о——