Školski glasnik

Стр. 270

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

одржати у Рудни. —• Предлози : Умолио је ово епарх. школски одбор да укине досадашњи обичај, да деца при погребима ирате. XXIX. Рад месних школских одбора. Месаи школски одбори држали еу свега 596 ееднида у којима је донесено 2463 решења, која се односе око уређивања еапретка срп. прав. основних школа. (Свршиће ее.)

л и с т л к. Ј^еобична школа. Врло необична школа налази се код Берлина у В. ЛихтерФглду у једној малој вили. Плодне воћке окружују ту вилу, у којој ее налази до 30 ученика и мушких и женских заједно. Та школа нема строгог наст. плана, нити су из параграФа састављена школска правила, у њој не иостоје телесае казне, нема ирекора, тамо не ностоје затварања на дому или у школи. Ученици не морају у школи седети укочено као кипови, него сваки седи онако како му најбоље годи, не буду кажњена ако учитељу за време иредавања упадају у реч, или ако се са којим другом тихо разговарају. То је заиста врло необична школа, коју је са с^им слободно против свију садашњих шк. уређења основао педагошки реФорматор Бертолд Ото. И зато опет деца постигну своју цељ и у овој школи као и у свима другим школама. Ово су морали признати и два саветника из министарства просвете, који су пре кратког времена имали да пресуде, хоће ли та школа моћи постојати или ће се затворити. Оба министарска саветника са задовољством су се опростили од школе, а министар просвете је изрекао : Школа ће постојати. Уђимо у ту школу. Око једног великог стола седе око 20 мушкараца и девојчица 10 — 16 година старих. Остали, који нису добили места око стола, седели су комотно на столицама у другом делу собе. Учитељ уђе у дворану. Улазак учитељев готово се и не примећује ђаци не устају с лармом и лупом, него раде започети посао безпрекидно. Ученици не показују евојом спољашношћу да је учитељ ушао у школу. 'Баци ематрају учитеља за свог најбољег иријатеља, он је њихов председник. Сад се започне т. зв. заједничка настава, која кара^те' рише ту приватну школу. Учитељ рекне: На по. следњем нашем еастанку овде, мала Мица имала

је још једно питање ; да га чујемо. Мала Мица, слободна као код куће, запита: „Како је то, да су тела тако различите боје? и Одмах се од присутне деце иријави једно и детињским начином растумачи малој Мици различности ббја. Билоје и упадања у то разјашњавање баш као у каквом нарламенту. Они, које ова те*а не интересује, занимају се другим чим. Стављају така ,питања, на која ни учитељ није у стању свагда да одговори. И учитељ се не женира да призва да не зна што шта. Он признаје да није свезнајући. Сретна су та деца. Она смеју главу наслонити на руке Она се смеју кретати како им њихови мишићи захтевају. Она смеју на неколико минута главу наслонити на екамију, да се мало одморе. Како се њима допада, тако се могу кретати. Никад у тој школи не опомиње учитељ на строго држање тела, као што је то обичај да у неким школама седе ђаци као укочени штапов и, приморани су да по читав сат без мицања неприродно седе, што ихјако умара. У тој школи се ништа не ради приморавањем. Такав је живот у тој необичној школи. Ако је час учења неког језика онда строжије држи дисциплину на општем часу. Али том приликом не могу се чути из уста учитељевих какве строге или срдите речи, и није му то ни потребно. Па ипак деца са заиетом пажњои елушају предавање. А то не чине можда за то, што она знају да им је потребно за живот, не, они то чине из чисте љубави према науци. С нем. М. Б.

Преглед књига. Наше средње школе, написао М. Ј. Прештампано из „Враника" за 1908. г. Ови добри и језгровити чланци излазили су у „Бранику", а одатле су одштампани сад у засебну књижицу. Писац напомиње у предговору, да их је радио помоћу мисли и речи савремених немачких педагога Раи18еи-а, Ха1;огр-а, Кајп-а, Меишапп-а, ћау-а, ОигНМ-а, Кегесћепв^етег-а, К1етре*ег-а и др. Писцу може служиги као једна лепа одлика, што је у проучавању предмета о којем расправља, одабрао највиђеније представнике напредне школе на западу, ауторитете данашње немачке иедагогије, која је још увек прва на том пољу науке. Расматрајући стање средњих школа у напредних народа на заиаду, писац упоређује просветно стање и правац наших средњих школа,

»