Školski glasnik

Стр. 19.

психологија, ннје се одједанпут родида. Научне новости никада се не јављају од једног маха, и оне нису никада нешто апсолутно ноко, већ при помнијем посматрању оне су увек све постепенија даља образовања »ређашњих мисли. Исторвјски узсто тако се развила и експериментална педагогија, делом као даље образовање потицаја, и покушавања за научну осаовицу педагогије, што имадемо да захвалимо великим педнгозима прошлости — нарочито Песталоцију, Фреблу и некојим каснијим Филантропистима — делом као саутецање педагошког истраживања од стране других емпиријских наука, које се у многоме дотичу педагогије. Овде нарочито долази у обзир садања експериментална психологија, која је новој педагогији нарочито позајмила методе испитивања, па онда психологија деце и Физиолошко -антрополошка испитивања телесног развића детета, и напослетку патологија и болесна стања и кочења у развићу детињег духовног живота и њихове телесне грађе. Но најважпији потицај за ново педагошко испитивање добивен је са усвајањем метода исиитивањи ексаерименталне исихологије. Помоћу експерименталне и Физиолошке психологије прво смо научили, да духовни живот одраслог човека испитујемо на егзактно научни начин, и велики полет, ког је психологија заузела у данашње време, мора се искључиво благодарити систематској примени посматрања и експеримента. Помоћу тих метода добиш смо читав нов материјал о правом сазнању духовног живота и скоро сви пгјмови досадање психологије, као што су појмови о чулном опажању, асоцијацији и репродукцији представа, памћењу, мишљењу, осећају (чуствовању) и хотењу добише посве ново Формулисање. Нама је нарочито до тога било, да методе експеримевталне нсихологије пренесемо на детињи духовни живот, и у том пренашању ми смо гледали главно врело ексиерименталне п^дагогије, Нпједан од великих недагога у прошлоеги никада није узео дете као предмет еглактног испитивања. Метода, помоћу које су старији педагози црпели своје звање о детињој при-

роди, беше или случајао посматрање или — као што се то особито огледа у Русоа — Фантастичко удубљивање у живот детета, и так<> се по Фантастички конструисаном начину мислило како дете од прилике може гледати и схватити свет, па се према томе кројила и педагошка правила. Само у Песталоција, а и у Фребла, Трапа Шварца, Нимајера, Вајца и некојих Хербартоваца налазим > погдекоје покушаје, да се деге тачно не проматра само за време његовог школског рада, већ да се у пракси настављања изналазе целисходне методичке мере и то помоћу директног иокушавања. Песталоци својим поступањем, да своје педагошке методе заснује помоћу веум<>рног покушавања у пракси, и то без да су на њ' утицале нредрасуде педагошке теорије, — Песталоци беше претеча наше данашње експерименталне педагогије. Тек данас се искуства експерименталне психологије пренашају на истраживање духовног и телесног разваћа детињег у опће и у колико су новије методе испитивања биле иротегнуте на школски живот , а нарочито на школски рад д&тињи, главно поље нашег данашњег експериментално-педагошко испитивања беше добивено. Једна даља полазна тачке наших садањих педагошких испитивања лежи у специјаином испативању слабоумног, патолошког и абнормалног (необичвог) детета. На овом пољу имадемо и у Хербартовој школи једног зпачај-тг претходника у Шгримпелу,*) чија се велика заслуга састоји у томе, што је први покушао да сустанно обради патолошку иедагогију. Опецијална брига о слабом и душевно абнор малном детету нарочито је Форсирала значајни проблем, проблем, како се слабо и абнормално дете може дијагностички познати и како таку децу тргба одлучити од нормалног или нросечно даровитог детета. Из тога се развило важно ноље исаитивања научне пауке о даровитости а нарочито т. зв. исиитивања интелигенције , што је подједнако важно и по дечју пснхоло гију и по педагогг.ју. *) Сравни*. 81гитре11. Рас1а^о^18сће Ра(;ћо1о^1е, 3. издањ©, БехријО 1 , 1899.