Školski glasnik
9
Стр. 94
Вр. 6.
марака годишње а остатак допуњују школске оаштипе. У питању пензија Пруска има скоро исто уређење с осталим немачким државама, али односно удовичког и дечјег осигурања заостала је иза многих држава, нарочито код млађих учитеља са мањом платом. Удовичка пензија не износи, као што је другде известандео од плате учитељеве него 2/5 мужевљеве пензије а прано на удовичку пензију почиње тек са 11. годином службовања. Према томе је најмања удовичка пензија 216 марака. Пензија иолусирочади (деце са матером) износи по 1/б удовичке пензије за свако дете, а код потпун IX сирочади (деце без магере) јесте 1 /3 удовичке пензије за свако дете. Пензија се издаје сирочадима де 18. њихове године закључио. Најзид да се спомене п однос тколе ирема цркви који је у конФесионално веома мешовитим пределима, узрок многим тешкоћама и који је од школе створио предмет партиских препирања. И црква, као и држава и породица, има своје велике интересе у народној школи, од које она мора да очекује етичко-религиозно васпитање младежи. Ну школа је установа независна од цркве и с тога ова не може тражити никаква нрава у надзору, али је ипак нраво, да свештеници присуствују настави веронауке и да смеју школској власти учинити примедбе ако су нотребне, и да им се даде прилика, да као чланови месне школске власти имају свој утицај и да чувају црквене интересе. У конФесионално непомешаним пределима нмјбоље је регулисан одњјс школе према цркви, јер ту школа има карактер владајуће конФесаје, ношто се школска младеж ваља да васнитава у оном духу, који влада у ошптини. Ну у конФесионално помешаним пределима није увек могућно, да деца различне вероисновести могу посећивати и различне школе,""те се томе нашло излаза у иаритетичним или симултаним школама. (заједничким). У оваквим школама предаје се религиозна настава за поједине вероисповести и остала настава мора се што више чувати конФесионалног утицаја и наравао, одрећи се једног важног средства
за образовање и васпитање. У Пруској је било 1896. године 24487 евангеличких народних школа са 50715 наставника и 3228560 учевика ; 10725 католичких школа са 24464 наставника и 1749731 уче ника; 246 јеврејских школа са 308 наставника и 8123 ученика и 680 симултаних школа са 4144 наставника и 280412 ученика. (Наставиће се.)
Учитељство. Далматинска покрајинска учитељска нона>еренција. Прошле године од 7. до 12. септ. одржана је у Арбанасима код Задра седма покрајинска учитељока конФеренција. Поеловни ред имао је 20 тачака. Уз конФеренцију била је приређена такођер изложба женских ручних радова. На скупштину било је позвано до 90 чланова. Дне 6. сеит. био је иредсастанак. Чланови су имали ирилике, да учине два излета; један у околицу Вадра на шумске државне засаде, а други у Врану. Код излета нратили су их државни вештаци, који су им ишли у свему на руку. КонФеренцији су присутни били поглавице државних, покрајинеких и црквених власти и некоја гг. народни заступници. Предеедник кон®еренције био је нокрајински школски надзорник г. Антун витез 8ћчЛ1. Главније тачке пословнога реда биле су: Цртање у пучкој школи по слободнијим методима; установити нормалне осиове за пучке школе и за понављаонице; на који би се начин могло најбоље удесити поучавање земљописа по одсецима, а осталих стварних наука по циклусима у разним врстама опћих пучких школа; о начелима, по којима се могу приредити посебне наставне основе на темељу нормалних; распоређење рачунског градива у разним категоријама онћих пучких школа по Мочник-Краус-Хаберналовој рачуници с обзиром на захтеве наставних основа; иоставити темељна начела, по којима би се имао саставити школски ред (§ 86. деФ. школ. и наст. реда); установити, колико је могуће једноличие називе за разне врсте женских ручних радња у пучким школама; о иоучавању аналФабета по Андерлићевој методи. Из говора председникова дознајемо, да је задња покрајинска кон®еренција била пре 8 година т. ј. 1900. Влада даје 300.000 К за пучко школство у Далмацији. Трошкови за пучку на-