Školski glasnik

К|>. 9.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр 147.

елободан избор међу самим учитељством, а да би то своје становиште разложно оправдао, није могао арихваткти предлог да се нредседник узима по старешинству, јер то није никаква кралиФикација за напредан рад, него је заузео становиште, да учитсљство бира онога, о којем је уверено, да ће моћи том раду дати највише полета, јер свакој установи председник у првој линији даје полета, а уз њега неколико вредних и спремних људи Да би то часништво имало преглед о целом раду предлагао је новосадски збор да уз председника буде из сваког среза по два одборника, с тога је из свога среза изабрао своја три најспремнија и најискуснија члана као кандидате на та места, а раније их је изабрао с тога, да је све спремно за рад у заједничкој седници јер се збор не би више састајао до сазива заједничке седнице. Школ. ре®еренту или најстаријем заменику председнику хтео је овај збор оставита толико делокруга и чеети, да отвори седницу и њоме руководи до конституисања. Затим је новосад. збор ишао даље и изнео иредлог да се на томе основу дође до уједињења свију зборова у митронолији. Важнојенапоменути и то, да је новосадски збор средлагао да се таке заједничке седнице одржавају редовно, а на њима да се расправљају и проглашују начелна етановишта учитељска у питањима уређења школског унутрашњег и спољашњег: у нитањима оних односа, у којима су учитељи или школа ангажовани, а што не спада у делокруг иозива учитељског ији школског или није у директној вези с њима (као н. пр. нојачка дужност). Предложио је новосад. збор још: да се расиравља о фономимици , дисциплинарним иравилима за учитеље и појачкој дужности учитељској, и одмах одредио и известиоце из своје средине, за те теме. Све то писменоје поднео новосадски ерески збор ст. бечејском управном одбору из зборске седнице од 29. апр. по р. к. 1908. г. у којој је био присутан тадашњи гл. шк. ре®ерент Ђ. П оиовић, а и К. Миловановић још као учитељ. И ту у тој седници пошто је изречено писмено признање дотадашњем епарх. ре®еренту А. Јорговићу, први пут је поздрављен К. Миловановић као нови епарх. школ. ре®ерент и ако то још није било званично учитељству јављено. А био је у тој седници као гост и Арк. Павловић председник ст. бечејског среског учит. збора. Но ст. бечејски одбор је у

допиеу своме од 23. авг. (5. септ.) 1908. год. одговорио, да н е ћ е ставити на дневни ред предлог новосад. среског збора: „да се заједничко зборовање не ограничи само на наша бачка три среза, него да се одржавају заједничке седнице свих зборова у Митрополији, јер се то питање може потећи код евентуалних предлога". У погледу избора председника одговорио је : „да никако не може одустати од свога решења (т. ј. он хоће да председник тамошњег збора буде и председник заједничке седнице), не само из разлога, што је то збор решио, него што је овај годишњи одбор (ст. бечејски) мишљења, да би се избором нредседника губило време, изазвала, евентунлно, непотребна дужа дебата, која би могла недогледно утицати и на даљи ток рада заједничког збора. Оеим тога већ и р ди саме дружевне солидарности стојимо (ст. бечејски одбор) уз решење нашег среског збора; а за то смо и из разлога, што је ред, да у збору председава и њиме руководе они, који су за њега предспреме чинили". Даље се удописувели: „Све горње узевши у обзир овај годишњи одбор, избор председника неће ни стављати на дневни р ед, о чему се имају годишњи одбори сомбореког и новосадског срееког учит. збора известити, с нримедбом, да ако са овим решењем нису солидарни, овај одбор не прима се ни предснреме за ову заједвичку с е д ни ц у". После овога, а нре него што ће се у унравном одбору новосадеког среског збора нрочитати тај одговор ст. бечејског среског управног одбора, позове једном нови епар. шк ре®ерент К. Миловановић, зам. председника новосад ереског учит. збора Ђ. Михајловића и затражи од њега инФормације о стлновишту новосадеког срееког учит. збора у питању к Јнституисања заједничке седнвце. Михајловић му је детаљно еве Саоиштио то што смо мало час редом изнели о избору чаеништва за заједничку седницу како то замишља новосаЈСки срез. На то је К Миловановић изнео своје мишљење, „да можда не би енарх. школ. одбор одобрио рад те заједничке Седнице, под тако изабраним нредседником и часништвом, пошто пре тога није одобрено од еиарх. шк. одбора тако конституисање. Апетрахујући аналогију, да се тако ноступа и сала у среским зборовима при избору нредеедника и часништва, Михајловић му је напомонуо, да би