Školski glasnik

Стр 171.

Преглед књига. Оје раЈадодЈбсћеп АпбЈсМеп с!ез побИћеиб ОћгасЈоуЈс. Ет ВеИга^ хиг Сге8сћ1сћ(;е с!ег АиШапш$8ра<1а°'0§'1к. Тпаи^игаГШебегШшп гиг Ег1ап§'Ш1Ј>' <1ег 1Јок1ог№11'<1е <1ег ег8(еп 8есИоп Лег ћоћеп рћПоворМбсћеп ЕакиИа! (1ег 1Јшуег811а1; 2ипсћ. Уог^еЛе«-! уоп МНобсИ РегоуИб аив Шше (8егМеп). вепећт1§1 аиГ Апћ - а§ Дев Неггп РгоГезвогб [)г. 81огпп§-. Ве1§та(1. 6е(1гиск1 ће1 8. Ноголућг, 1906. Стр. 72. обичне оемине. Цена? 0 нашем великану Доситеју постоје већ добре књижевне студије (Гавриловић, Др. Владан Ђорђевић, Др, Тихомир Остојић, Радченко), а што је за иохвалу, налазимо ево и људи, који тог великог Србина хоће да нрикажу и оцене страним народима, који мало шта добро хоће да знају о нама, Србима и Хрватима. Пре двадесет година Др. Милан Шевић, наш педагог, приказао је Немцима Доситеја као ФилозоФа, а Др. Милош Перовић (иначе познати несник „Пијетро Косорић", и писац натриотеког комада „Карађорђе") ево приказује том истом великом народу нашег Доситеја као педагога. Такав покушај не еамо да је похвалан, већ би требали да се на Др. Перовића сви угледају, ко.ји одлазе на заиад да ее школују. Као што се из наслова види Др. Перовић подвео је овај рад као парцијално испуњавање за ностизање филозофског доктората у циришком универзитету. Радња је икцептована од чувеног психопатолога и моралног ФилозоФа: Бг. рћП. е! ше(1. Густава Штеринга. Др. Перовић је и Мојманов ђак, оснивача екснерименталног правца у педагога, и штета је, што се њему није понудила педагошка столица на београдском универзитету, јер он има све Формалности што се захтевају за то. Међутим шта видимо? Она стара завист и омаловажавање од своје рођене браће, Ја нигде нисам видео да је овај лепи рад ма у неколико речи приказан. Сва уредништва ћуте као заливена. А кад се публиковао његов „Карађорђе" (дело, којеје према мом мишљењу најздравији правац у нашој лепој књижевности) скочише угледна и учена „браћа" да га убеђују с којекаквим бесмислицама, као да се тако велико дело може написати под душевним салмандеретвом ког му некоји подмећу. Карађорђе и Доситеј — то су теме нашег младог несника и педагога. Политачко херојетво и луч народног просвећивања теме су ђенија, као што је Др.

Милош Перовић, без обзира на велику душу, здрав разум и праву (не језуитеку) искреност, коју сам осетио кад бејах с њиме заједно на циришком универзитету. После кратког увода и концизног излагања живота и дела Доеитејевих, наш аутор отпочиње први део свог рада. Ту ее говори прво о основним проблемима Доситејеве иедагогије (ирирода и васпитање; време и место васпитања), иа се прелаш па циљеве (телесни, духовни и морални) и средства ваепитања. За овим се говори специјално о интелектуалном васпитању и ваепитној вредности некојвх наетавнкх иредмета (веронауке, морала, историје и т. д.). Тај први део завршује ее о женском и народном васпитању. Други део посвећен је детаљнијем излагању односа нрир '|Дног и школског васпит ња, времену и месту васпитања, телесном моралном и интелектуалном ваепитању, женском и народном образовању. Писац се у првом реду нослужио оригиналним делима Доситејевим, а и осталим делима у српском, руском и немачком језику. Стил је добар, и човек еа слашћу чита књигу од почетка до свршетка. Нема ништа усиљеног и хиперкритичког. Наш аутор више Фикеира опће, велике идеје него ли на којекаква цепидлачења. Он је први покушао да Доситејев рад доведе у везу са фи лантропизмом запада. При концу баца сумарни поглед на Доситејеву педагогију и дидактику, оцењује ју објективно и еа најчаснијом експресијом, и ево како завршује своју студију: „Базб ег (т. ј. Доситеј) ићегћаир! <1ег егв!е т вешет Уо1ке №аг, с1ег <:Ие ^УшћИо-кеИ (1ег Кт<1егегаећип§; ип<1 <Ие АиЉ1агип§- (1 <38 \'о1кек е1агк ће!оп1е; (1а§8 ег аи8 <1ег ип§ећеиегеп ГиПе <1ег ра<1а§о^8сћеп Рг1пс1р1еп 8е1пег 7.<и1 <11е ћеб^еп ип<1 Гог^евсћгИ1еп.81еп ап§епоттеп ћа! ип<1 111 зет \'о1 к ићег11'и«', ип 1 ји»'еш11Јсћег Ве^егчГегип"; ип<1 гаћег Аин<1аиег §е^еп Дав Нег§ећгасћ1е катрГегх!^ Дазк ег (1апећеп аиећ ргакНвсћ ићегаиз ће(1еи1ипо'8уо11 аиГ Да8 ћсииичеће 8сћи1\\'е8еп ет&етгкГ ћа! — <1агт ипс! шсћ! 1п <1ег Оп^таНШ ветег ра(1а§о§18сћеп Иееп Пе^еп вете §го88е УегсПеп81е." Боме и објективније оцене Доситеја као педагога не може бити. Последња реченица, да се Доситејева величина не саетоји у оригиналности његових педагошких идеја, већ у мудром и нрактичком апликовању савремених просветно-педагошких начела, требала би мало дубље да дирне у оне, који се у ништа искидаше ради